SRJ je ustanovljena 27. aprila 1992. godine kada je proglašen ustav SRJ, poznat kao “žabljački”, na osnovu prethodnih odluka skupština Srbije i Crne Gore o opstanku zajedničke države i posle otcepljenja republika negdašnje SFRJ.
Ispred zdanja Savezne skupštine sa jarbola je tog dana pre tačno dve decenije spuštena zastava SFRJ s petokrakom i podignuta plavo-belo-crvena trobojka – zastava treće Jugoslavije (bila je to i zastava Kraljevine Jugoslavije).
Jugoslavenska narodna armija u SRJ preimenovana je u Vojsku Jugoslavije.
SRJ koja je trajala nešto manje od 11 godina, sačinjena od Srbije i Crne Gore, imala je površinu 102.175 kilometara kvadratnih i u njoj je živelo oko 10,5 miliona stanovnika. Ustav SRJ važio je do usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, 4. februara 2003. godine. Tog dana faktički prestaje da postoji SRJ, a time je i ime Jugoslavija otišlo u istoriju.
Godinu dana ranije, 14. marta 2002, Srbija i Crna Gora su potpisale sporazum o preuređenju odnosa.
Crna Gora je organizovala referendum 21. maja 2006. na kojem je, veoma tesnu većinu dobila opcija za otcepljenje, pa je usledila odluka tamošnje skupštine 3. juna 2006. o proglašenju suverenosti Crne Gore.
Pravni kontinuitet je sačuvala Srbija.
Proglašenju SRJ pre tačno 20 godina je u Crnoj Gori je takođe prethodio referendum na kom su građani podržali formiranje Savezne Republike Jugoslavije.
SRJ je tokom postojanja, 1992-2003. imala ukupno pet vlada, dok je u Državnoj zajednici SCG od 2003. do 2006. funkcija predsednika vlade i šefa Državne zajednice bila objedinjena i na tom mestu se sve vreme nalazila jedna ličnost.
Predsednici SRJ bili su Dobrica Chosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica.
Predsednici vlada bili su Milan Panić, Radoje Kontić, Momir Bulatović, Zoran Žižić i Dragiša Pešić. Na čelu Državne zajednice nalazio se Svetozar Marović.