Vodostaj koji je onemogućavao plovidbu brodovima sa gazom od najmanje 170 centimetara, početkom nedelje počeo je da raste. Bio je to najniži vodostaj u proteklih osam godina.
Reporteri Novog magazina ispratili su nekoliko poslednjih brodova i uverili se u probleme s kojima se suočavaju i posade, ali i zaposleni u lučkoj kapetaniji u Apatinu.
Na našoj severozapadnoj granici bilo je nekoliko srpskih plovila, ali i čitava flota gvozdenih grdosija pod tuđim zastavama.
“Kažu da zbog toga može da opadne cena pšenice i kukuruza, kako ne bi stajali u skladištima. I gorivo je moglo da poskupi, jer je evrodizel iz Mađarske čekao kod Bezdana, a odavde je uzvodno išao benzin, al’ eto sad su krenuli”, prepričava strahove građana Miroslav, meštanin Apatina koji je posmatrao odlazak brodova.
Za vreme ove krize bilo je mnogo nervoznih ispada jer su nestrpljivi brodari želeli da što pre nastave ka cilju, te su insistirali da im se dozvoli plovidba. Čuje se nerazgovetna galama, malo na srpskom, malo na rumunskom jeziku. Zajapureni Rumun juri prema svom brodu. Nedugo zatim brod sa rumunskom zastavom “Bondar 97” kreće ka zabranjenoj zoni ne čekajući povoljniji vodostaj koji bi naišao za sat vremena. Pošto je zapeo za sprud došao je gurač od skoro 4.000 konjskih snaga da ga izgura dalje od kritične zone.
“Tom brodu bio je uzet patent bez kojeg nema plovidbe i čim mu je vraćen on je umesto da malo sačeka, odmah krenuo, ali srećom nije više naseo na sprud. Za tri godine imao sam samo dva nasukanja i sve to zbog neodgovornih posada koje se nisu pridržavale norme. Eto, 6. oktobra na sprud je naišao brod “Dijana Marija” koji je imao gaz od 228 centimetara, a norma za prolazak bila je 210 centimetara. Znači imao je gaz veći za 18 centimetara i krenuo, tako da je za 10 centimetara narušio plovni put”, priča šef lučke kapetanije Uroš Stojković.
Dan pošto se nasukao brod “Dijana Marija”, nasukao se i “El tanker 8” koji je prevozio evro dizel i dva gurača su morala da ga skidaju sa spruda. Zbog guranja i rada propelera plovni put je upropašćen i trebalo je dva dana da se sanira, što je iziskivalo troškove angažovanja mehanizacije, a plovidba je za to vreme bila potpuno obustavljena. Tada je čak bilo i više zarobljenih brodova, među kojima i putnički, ali ta blokada trajala je samo dva dana. Ta dva broda dobila su propisanu kaznu (od 30.000 do 300.000 dinara), jer je utvrđeno da prolazak nije bio samo njihovom krivicom. Prema Zakonu o plovidbi postoje i strože kazne koje se kreću od 300.000 do tri miliona dinara. Neodgovorne posade će se tek suočiti s tim pretnjama jer bi uskoro trebalo da bude formirana Komisija za prekršaje.