Radnici koji su protestovali protiv svih izuzev rukovodstva fabrike imaju razumevanja za rukovodstvo. Kažu da nije bilo dovoljno ugovorenih poslova da se istovremeno isplate plate, koje su 45 odsto veće od proseka u metalskoj industriji, i doprinosi.
A “Zastava oružje” je samo jedna od 750 firmi koje svojim radnicima ne uplaćuju redovno doprinose za zdravstvo. Zbog toga je dug zdravstvenom fondu dostigao 84 milijarde dinara, a ceo sistem je u tolikoj meri pred pucanjem da se ni najveći optimisti ne usuđuju da predvide kako će se lečiti građani Srbije za godinu ili dve.
Ako bi se u nekim slučajevima preduzeća koja su u blokadi ili pred likvidacijom moglo razumeti zašto se doprinosi ne uplaćuju, u slučaju “Zastava oružja” to nikako nije jasno, s obzirom na to da je prosečna plata u ovoj firmi tek nešto malo ispod republičkog proseka i iznosi oko 35.000 dinara, što je za čak 13.000 više od proseka metalskog kompleksa (22.000 dinara).
Samim tim nije jasno zašto su radnici koji su protestovali u Kragujevcu krivce tražili svuda osim među svojim poslodavcima. Jer mnogi Kragujevčani, čije firme takođe grcaju ali im nekako uplaćuju doprinose, ocenili su kao vrhunski bezobrazluk to što je bahato poslovodstvo nagomilalo dug od čak 12 miliona evra prema RFZO. Takođe, pitaju oni, da li sve ovo znači da bi i ostale firme širom Srbije mogle da krenu putem „Zastava oružja” i prestanu da uplaćuju doprinose, jer to očigledno „prolazi”.
Za 1.950 oružara knjižice su u ponedeljak overene do 31. marta, uz najavu da će potom biti overene na još tri meseca. Ipak, zaposleni u „Zastava oružju”, bez obzira na to što im poslodavac deset godina nije uplaćivao doprinose, za sve krive zdravstveni sistem i ne postavljaju pitanje krivice poslovodstva.
Mi prošle godine nismo imali dovoljan nivo ugovorenih poslova da mogu da se plate i prinosi za osiguranje i plate, lakonski kaže za Press Dragan Ilić iz sindikata ove firme.
S druge strane, direktor RFZO Aleksandar Vuksanović upozorava da se ceo zdravstveni sistem finansira samo od uplate doprinosa i ukoliko se ona smanji postoji ozbiljna opasnost da se uruši, pa nikome neće vredeti overene knjižice.
Sama overa knjižica ništa ne znači ako nema novca od doprinosa, jer tada ni za čije lečenje neće biti para. Sindikati bi prvo trebalo da se obrate upravama firmi sa pitanjem zašto nisu uplatile doprinos, jer su im tako faktički uskratile pravo na lečenje.
U Ministarstvu zdravlja napominju da sve ovo nikako ne obećava adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim građanima.
Ideja o besplatnoj zdravstvenoj zaštiti može se smatrati istorijskim reliktom, s obzirom na činjenicu da zaposleni nisu dovoljno upoznati s tim da se iz njihovih zarada izdvaja doprinos za zdravstveno osiguranje, kao i da su u periodu od devedesetih do 2005. knjižice overavane i bez provere o uplati doprinosa. Stekao se utisak da se zdravstvena zaštita može ostvarivati i bez plaćanja doprinosa, odnosno da je besplatna. O tome, međutim, nema ni govora jer se u Srbiji primenjuju metode i lekovi kao i u najrazvijenijim zemljama EU, a čije su cene iste ili neznatno niže od cena u tim zemljama, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić upozorava da neko mora da odgovara što „Zastava oružje” nekoliko godina nije plaćala doprinose i da bi svako ko se tako ponaša, bilo u državnoj ili privatnoj firmi, trebalo da ode u zatvor.
Ne može niko da se pravi lud godinama i da očekuje ista prava kao oni koji redovno izmiruju svoje obaveze. Radio sam u privatnoj firmi i znam da iz Poreske uprave zovu posle dva meseca i prete kaznom ako niste uplatili porez i doprinose. Znači da Poreska uprava i Ministarstvo finansija nemaju iste kriterijume prema svima, napominje Rajić.
Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević, na pitanje kako je moguće da „Zastava oružje” deset godina nije ni dinar uplatila za doprinose i da li ih je neko opominjao, kaže: “Kako da nije. Poreska uprava radi svoj deo posla i šalje opomene svim poreskim dužnicima”.
Međutim, čim su novinari Pressa postavili drugo pitanje: “Da li je ta fabrika platila neku kaznu zbog toga”, zamolio je da mu se pošalju pitanja napismeno. Odgovor nije stigao.
I predsednik Sindikata metalaca Kragujevca Goran Milić ističe da niko ne može da očekuje da se knjižica overi na lepe oči.
Fondovi moraju da se pune. Ako neko nije sproveo neku zakonsku obavezu, onda država treba da opomene ili kazni direktora, upravni odbor ili odgovorno lice, koje je sama postavila, kaže Milić.
Protesti kragujevackih oruzara se odvjaju po dobro poznatom “modelu”! Direktor fabrike organizuje i posalje sindikalce da
mobilisu radnike za protest i tako sakriju losu poslovnu politiku. I sve to uz veliki rpitisak i pretnje. Za to vreme direktor Gromovch, koji je bio osumnjicen za nedozvoljenu trgovinu optuzen, cuti u nekoj od svojih kancelarija. Pojavi se kada je sve zavrseno da se slika sa sindikalcima. Novinari sve to “prate” i daju pokrice za takvu “poslovnu politiku”! Serija se nastavlja i ocekuje se nova epizoda.