On je novinarima u pauzi Regionalne konferencije državnih revizorskih institucija u Beogradu rekao da je ta odluka doneta u skladu sa Strategijom Vlade Srbije za borbu protiv korupcije 2013-2018. godine. Tim dokumentom je predviđeno da se izmeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kako bi DRI mogla da obavlja reviziju političkih stranaka.
“Političke stranke su i u sadašnjem zakonu jedan od subjekta revizije, ali zbog kadrovskih kapaciteta DRI nije bila u mogućnosti da to obavi tokom prethodnih godina. Tokom 2015. započećemo reviziju političkih stranaka i to će raditi Sektor za reviziju Narodne banke Srbije”, kazao je Sretenović.
On je dodao da je raspisan i konkurs za nove državne revizore.
Na pitanje koje će se političke stranke naći u programu revizije, Sretenović je kazao da će Savet DRI tu odluku doneti krajem novembra, odnosno početkom decembra. Dodao je da je, po Nacrtu zakona o političkim aktivnostima, predviđeno da to za sada bude revizija samo političkih partija čiji su predstavnici u parlamentu.
“Videćemo kako izgleda ta prva revizija političkih stranaka, onda može da se uradi izmena i dopuna da bi se revizija obavljala i na lokalnom nivou”, kazao je Sretenović.
Na Regionalnoj konferenciji predstavljena su iskustva susednih zemalja u kontroli finansiranja političkih stranaka. Predsednik Senata DRI Crne Gore Milan Dabović istakao je da je, pored revizije završnog računa budžeta, revizija političkih stranaka druga najvažnija zakonska obaveza u Crnoj Gori.
“Uglavnom to su nametnute zakonske obaveze koje traže angažovanje velikih resursa. DRI je značajan faktor stabilizacije političkog tržišta i može doprineti ravnomernijoj konkurenciji političkih partija”, kazao je Dabović.
On je novinarima rekao da DRI u Crnoj Gori ima obavezu da radi reviziju partija u parlamentu, ali da postoji zakonska obaveza za reviziju i stranaka na lokalnom nivou.
“Naše iskustvo pokazuje da postoji asimetrija između stvarnih troškova stranaka i onog što je plaćeno. Dešava se da izmerimo broj spotova, angažmane na terenu, i kada to uporedimo sa gotovinskim tokovima i isplatama na osnovu finansijskih izveštaja, onda vidimo da to ne korespondira jedno sa drugim i postavljamo pitanja odakle je finansirana razlika”, objasnio je Dabović.
Stalni predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji Irena Vojačkova Solorano kazala je na skupu da je odgovornost i transparentnost u javnim finansijama veoma važno pitanje u Srbiji, posle velikog povećanja javnog duga i budžetskog deficita.
“Građani su sve više zabrinuti zbog toga kako se troše javna sredstva. Oni bi želeli da vide transparentne i odgovorne javne finansije, kao i Vladu koja donosi dobre odluke”, kazala je Solorano.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava Veroljub Arsić istakao je da je praksa pokazala da je bilo finansijski neodgovornog ponašanja političkih patija i da će ih uvođenje revizije naterati da bolje raspolažu novcem.
Ovi revizori džabe primaju plate. To društvo ne radi apsolutno ništa i te njihove prijave su smešne.