Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić smatra da predloženi rebalans budžeta treba da omogući pre svega normalno funkcionisanje države do kraja 2012. godine i ističe da je cilj vlasti u Srbiji da 2013. bude godina u kojoj će se drastično smanjiti budžetski deficit.
“Praktično ćemo budžetski deficit prepoloviti, a da bismo mogli uopšte i da razmišljamo o tome, morali smo pre donošenja predloga budžeta za 2013. da idemo sa rebalansom, da omogućimo normalno finansiranje države”, naveo je on.
Da nije bilo rebalansa, smatra Senić, Srbija bi došla u situaciju ozbiljne krize, jer se nalazi na ivici bankrota.
“Mi smo se ulaskom u Ministarstvo finansija suočili sa dosta teškom situacijom, sa visokim nivoom javnog duga i najvećim deficitom Srbije u poslednjih 12 godina i ovim rebalansom smo želeli pre svega da omogućimo normalno funkcionisanje države do kraja 2012. godine”, precizirao je Senić u izjavi Tanjugu.
On je dodao da je cilj bio i da se donošenjem pratećih zakona “koji su trenutno možda i važniji od samog rebalansa ozbiljno pripremimo za 2013. godinu”.
Poslanica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je da je osnovni cilj predloženog rebalansa budžeta štednja i finansijska disciplina i da usvajanje tog akta treba da omogući ostvarenje konkretnih mera i rezultata.
Kako je Filipovski rekla Tanjugu, ovakav predlog rebalansa budžeta koji je dala Vlada Srbije bio je neophodan iz više razloga, a prvenstveno zbog finansijske konsolidacije države i da bi se izbegao bankrot. Poslanik DS i bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da ta stranka neće podržati rebalans budžeta jer ne predstavlja prekretnicu u pravcu stabilizacije, već ekonomsku situaciju u zemlji pogoršava.
Cvetković je u izjavi Tanjugu rekao da rebalans ne predstavlja adekvatan odgovor na ekonomski trenutak u kome se zemlja nalazi. “Postojeći budžet je kritikovan da je rasipnički, a prema ovom budžetu rashodi se mesečno povećavaju za više od 20 odsto u odnosu na one koji su bili u postojećem. Posledično to dovodi do povećanja deficita, iako su učinjena određena prilagođavanja na prihodnoj strani”, ukazao je Cvetković.
Zbog toga, kako je dodao, ovaj budžet ne predstavlja prekretnicu u pravcu stabilizacije, već ekonomsku situaciju u zemlji pogoršava. Odgovarajući na kritike vladajuće većina da je rebalans takav kakav jer je iznuđen katastrofalnom situacijom koju je ostavila prethodna vlast predvođena demokratama, Cvetković je ukazao da se “posledice katastrofalne situaicje rešavaju smanjenjem rashoda, a ne povećavanjem”.
On je, međutim, istakao da u pratećim zakonima demokrate vide neke pozitivne stavove, a da će o eventualnoj podršci tim predlozima odlučiti u zavisnosti kako prođu amandmani koje su na njih podneli. Poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić izjavio je da je suštinska zamerka LDP na rebalans budžeta to što se traži žrtva od građana, dok država tu žrtvu ne pruža.
“Suštinski se traži žrtva od građana u vidu povećanja PDV koji plaćaju svakodnevno i koji će biti veći za nekoliko dana, a država za uzvrat ne pruža nikakvu žrtvu nego čak i ne smanjuje svoje inače velike troškove”, rekao je Andrić Tanjugu.
Suštinskih zamerki ima puno, rekao je Andrić, izdvajajući pitanje Vojvodine, za koje je naveo da se ponovo otvara na jedan pogrešan način.
“Smatram da će Vojvodina biti nepotrebno uskraćena za deo novca koji joj pripada po Ustavu”, istakao je on označivši da novi načicn obračuna šteti Vojvodini i da će dobiti manje sredstava nego što je ranije bilo zagarantovano.
Andrićevo mišljenje, kad je reč o izdvajanju sredstava za potrebe AP Vojvodine, deli i poslanik Saveza vojvođanskih mađara Zoltan Pek.
On je rekao da ta stranka neće glasati za rebalans budžeta jer njeni poslanici nisu zadovoljni izdvajanjem za Vojvodinu, a smatraju da se tim rebalansom šalje i loša poruka Međunarodnom monetarnom fondu i domaćim i stranim ulagačima, jer se predviđa povećanje budžetskih rashoda.
“Treba reći da ima i nekih pozitivnih mera, kao što su mere koje povećavaju prihodovnu stranu budžeta. Nazalost, povećava se i rashodovna strana”, rekao je Pek za Tanjug.
Prema njegovim rečima, subvencije koje se predviđaju za poljoprivredu, kao i deo budžeta koji će biti odvajan za Ministarstvo poljoprivrede, prihvatljiv je za SVM.
“Nažalost, ove mere nisu dovoljne da bi dobili naše glasove (SVM)”, zaključio je Pek.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Dejan Radenković izjavio je, međutim, da je predloženi rebalans budžeta realnost i da, pošto je Srbija zemlja socijalne pravde, mora da se ima više razumevanja za najugroženije.
Radenković je Tanjugu rekao da Srbija mora obaviti strukturne reforme, što uključuje, između ostalog, sređivanje javnih finansija i smanjenje budžetskog deficita.
On je, istovremeno, ukazao, pozivajući se na principe njegove partije, da se u Srbiji mora imati više razumevanja za najugroženije, naglasivši da je najlakše, “kao što su neki predlagali, da se uzmu neke makaze, napravi rez, kada su u pitanju rashodi, namaknemo sto više prihoda i time je problem rešen”.
“Kratkoročno možda da, ali dugioročno ne, jer se ne razmišlja o posledicama za društvo”, rekao je Radenković, istakavši da treba da se teži ka stabilnosti, što je jedini način da se zemlja izvuče iz krize.