Paprike se suše na krovovima, na terasama, na zemlji, u specijalnim skladištima, sušarama i na svim površinama gde mogu da se okače. U svakom dvorištu žene svih generacija sede i velikom iglom i jakim koncem slažu redove paprika u niz. “Nižemo paprike od rane zore do mraka,” kaže Radmila Nikolić, meštanka koja se bavi ovim poslom trideset godina. “Nažalost, ne proizvodimo onoliko kao što smo nekad, jer mladi ljudi neće da se bave ovim i radije se zapošljavaju u Leskovcu i Nišu.”
U ovom malom selu gde stanuje oko 200 porodica, svi članovi domaćinstva su uključeni u proces proizvodnje paprika. “Naša deca odrastaju sa idejom da i oni imaju obavezu da učestvuju,” objašnjava Slađana, nasmejana meštanka koja niže paprike u dvorištu sa svojom šestogodišnjom ćerkom. “Mi nemamo izbora. Naše celo selo živi od paprika.” Posle sušenja, deo paprika se odvaja i melje u začine, a drugi deo se sprema za izvoz. “Najviše izvozimo pijacama u Leskovcu, Nišu i Beogradu, ali i velikim lancima kao Maksi i Deleze,” kaže Bosiljka. “Svi znaju za naše paprike.”
Svakog septembra se održava manifestacija Dani paprike koja ima u cilju da promoviše leskovačku poljoprivredu. U okviru manifestacije, meštani se takmiče u brzom nizanju paprika. “Bila sam pobednica u brzom nizanju šest godina zaredom,” rekla je Radmila Nikolić. “Došao je red na mlađe generacije.”
Donja Lokošnica je privukla pažnju kao svetska prestonica crvene paprike gde se godišnje proizvede oko 60.000 tona ovog povrća. Estetski je poznato kao “crveno selo” koje je jedno od najfascinantnije ukrašenih mesta na svetu tokom septembra i oktobra.