Đilas: Beograd menja Srbiju

Najbolji posao za Demokratsku stranku radim kad Beograd dobro funkcioniše. Ne postoji mogućnost da stranka kaže da budem nešto što ja neću. Nije dobro da se od Dragana Đilasa pravi supermen. Nisam siguran da sa ovim iskustvom u Beogradu i svim što sam ranije radio u životu znam dovoljno da budem dobar premijer. Ali znam sigurno da Tomislav Nikolić sa onim što je on radio u životu ništa ne zna o tome i da bi bilo veoma loše da on bude premijer, kaže Đilas u intervjuu za Novi magazin.

Ja ću još bolje sledeće četiri godine raditi posao u Beogradu, verujte mi. Danas o Beogradu znam mnogo više nego pre četiri godine i imam da završim još neke poslove, a kad Beograd ide napred onda cela Srbija ide za njim.

Upitan o optužbama za korupciju, Đilas navodi da je, kada je došao u Beograd, dinarska cena asfaltiranja bila 25 odsto viša nego što je sada. Ako je dinar u međuvremenu pao 25 odsto, onda se danas u Beogradu za istu količinu novca asfaltira 50 odsto više ulica. Napravili smo Agenciju za javne nabavke po uzoru na Evropu i uštedeli desetine miliona.

Ali, imam nalaze revizora koji mi kao gradonačelniku kaže da ne mogu za sto škola objedinjeno da kupim mazut. Ne vredi što dokazujem da smo tako dobili nižu cenu i da kontrolišem da svaka škola ima da se greje, revizor zahteva da Grad poštuje zakon i da svakoj školi da novac da sama nabavlja mazut, a nije važno koliko će to više koštati. To govorim zbog toga što uradimo dobru i racionalnu stvar, a neko nas ubeđuje da to nije po zakonu. I šta onda treba menjati – život ili zakon.

U prošlosti je gradski ministar zdravlja, koji je po struci lekar, gradio domove zdravlja. On zna da leči ljude, zna gde treba da se pravi novi dom zdravlja, ali nema pojma kako se on gradi. Zbog toga smo osnovali Agenciju za investicije, zaposlili 50 građevinara, mašinaca, elektroinženjera… i njima dali to da rade. Za tri godine sazidali smo 30 vrtića, šest škola, domove zdravlja u Zemunu, Mirijevu, Kaluđerici… Zahvaljujući takvoj organizaciji Beograd danas ima efikasan sistem otporan na neznanje i korupciju. Izgradili smo školu za 100 dana na Bežanijskoj kosi. Imali smo ponude od 430 do 550 miliona. Poništili smo sve ponude i išli na licitaciju. Znate li koju smo cenu dobili – 370 miliona dinara. Milion evra smo Beograđanima uštedeli na jednoj školi. Ja bih javne nabavke samo tako radio.

Kosovo i EU, Đelić  i odgovornost

Na pitanje kako su diskusije sa zatvorenog dela Glavnog odbora DS-a stigle u javnost, Đilas kaže da misli da je bolje da ceo Glavni odbor bude otvoren za javnost jer se onda ne bi pravilo čudo od onoga što se nije dogodilo.

Govorio sam ono što sam mislio, a to mislim i danas. Ja, Dragan Đilas, osećam se odgovornim što nismo dobili kandidaturu iako je moj posao bio u Beogradu, a ne u Vladi. Ako se niko u Vladi osim Bože Đelića ne oseća odgovornim, verujem da je to problem svih nas u DS o kojem treba da pričamo, a ne dilema da li je pametno smeniti ili ne smeniti jednog ili dva ministra pred izbore. U skladu s tom pričom o našoj odgovornosti, na Glavnom odboru založio sam se za princip da svako prvo ima svoje ime i prezime, a tek onda člansku kartu ove ili one stranke.

Od građana Beograda tražim da sutra glasaju za ljude koji su sa mnom radili četiri godine, a ne za stranke, jer Beograd nema veze s politikom. A na republičkom nivou od moje stranke tražim da kandiduje ljude za koje će građani glasati kao za sposobne ljude sa imenom i prezimenom, a ne za stranačku listu. U tom kontekstu bio sam vrlo oštar, rekao sam nekima da se direktno kandiduju imenom i prezimenom za vlast u svojoj opštini ili gradu, a ne da se kriju iza Demokratske stranke.

Ako im građani ne daju podršku, neka se sklanjaju iz politike. Deo koji je najviše spominjan u javnosti tiče se kandidature Srbije za EU i bio je vezan za moju opservaciju na račun Bože Đelića koji je dao ostavku jer nije ispunio obećanje iako je sve učinio, uz napore Kancelarije za pridruživanje, da Srbija dobije kandidaturu.

A kandidaturu nismo dobili zbog problema na severu Kosova i Metohije. Rekao sam da je to što nam je uradila Nemačka duboko nepravedno, jer Srbija je po svemu zaslužila status kandidata. Ali smatram da je naš posao da vidimo da li smo mogli da uradimo nešto drugačije kako bismo izbegli ovo što nam se desilo. Kad je Kosovo u pitanju opet idemo u dve krajnosti, jedna je da ne treba uopšte da pričamo sa Albancima, a druga da im odmah sve damo. Moramo da sednemo i pričamo, jer ćemo u suprotnom izgubiti sve. Sever Kosova nikakvim planom ne može da dobije manje nego što sada ima, a to je da je de facto Srbija.