Rekli ste da ćete podneti ostavku ako u decembru ne bude kandidature. Hoćete li isterati mandat do kraja?
To je jedna od najmanje bitnih stvari. Rekao sam to u intervjuu u martu, pre nego što je lociran general Mladić… ..
Ali ponovili ste nedavno?
Pa, pitali su me ponovo. Izgleda da je to neko interesantno pitanje. Ja sam deset godina u političkom životu Srbije, možda me neko manje voli, neko više, ali verujem da će retko ko naći da smo moja ekipa i ja radili bez jasnih rezultata. Počev od poreske reforme, preko ukidanja viza, organizacija Univerzijade, potpisivanje SSP-a i, duboko sam uveren, statusa kandidata.
Ne vidim razlog da bilo ko, pa ni ja, sedi u Vladi ako nema konkretne rezultate. Ukoliko Srbija u decembru posle ovakvog učinka ne dobije status kandidata, bila bi to nepravda učinjena našim građanima i nema razloga da ja budem više u Vladi, iako takav ishod ne bi bio prevashodno moja odgovornost.
Suština pitanja nije u vašoj ostavci, već u kandidaturi. Hoće li je biti, nadate se, očekujete…
Radimo na tome. Mene ljudi godinama skoro u formi kritike karakterišu kao optimistu. Sada mi kažu da sam pesimista, a ja sam u stvari realista. Kada ste u Vladi ne nadate se i ne očekujete nego radite da menjate realnost u korist ljudi i zemlje. Istina je da je poseta kancelarke Merkel unela dozu neizvesnosti u ono što je bio siguran hod Srbije ka statusu kandidata.
Gde vidite ključne greške srpske politike koje su dovele do novih zahteva nemačke kancelarke, a kada je o Kosovu reč – da li je moguć povratak na Ahtisarijev plan?
Pogledajmo arhive, naša pregovaračka ekipa nikada nije rekla da je svaki detalj Ahtisarijevog plana neprihvatljiv, pa i onaj koji je regulisao finansijske efekte bio je prihvatljiv ali za sve to ključni uslov je bio da se dogovori pitanje statusa.
To je Ahtisarijev plan u potpunosti rešio protiv interesa srpskog naroda, zbog toga je za nas neprihvatljiv. Tokom posete gospođe Merkel, međutim, ponovo su evocirane razne mogućnosti i ono što je, čini mi se, najveći učinak njene posete – koji smo možda očekivali u drugom tonu – jeste da su vrata ne zatvorena, već širom otvorena, da Berlin i Beograd direktno razmotre modele rešavanja pitanja Kosova. Postoji jedan ne perfektan, ali interesantan model dve Nemačke.
Mislite na tzv. Išingerov plan?
Da. S druge strane, za mene i moj posao bilo je bitno da je još tokom ručka gospođa Merkel svojim saradnicima naložila da odmah po publikaciji mišljenja Komisije u Berlinu imamo sastanak na kojem ćemo razmotriti njegove implikacije. Zbog toga je moja prva stanica posle mišljenja Berlin. Kad imaš problem – idi k njemu.
Mislite li da je sa dogovorom o carinskom pečatu u Briselu postignut značajan napredak?
Jeste i to dokazuje svi besmislenost akcije Prištine. Krenuli su u embargo, pa u jednostranu policijsku akciju koja je dovela do smrti jednog čoveka, umesto da se sačeka 2. septembar i pitanje reši mirno i civilizovano. Strah me je da retorika nekih aktera međunarodne zajednice i dalje kao mogućnost otvara nasilje i to sigurno nije u interesu ni Albanaca, ni Srba.
Predlozi zakona o restituciji i javnoj svojini upućeni su u skupštinsku proceduru. Recite, zašto su dva tako važna predloga usvojena na telefonskoj sednici Vlade?
Mi se uvek uhvatimo za anegdotu.
Morate priznati da deluje neozbiljno.
Iz veoma jednostavnog razloga. Trebalo je da zakon usvojimo prošlog četvrtka na redovnoj sednici, ali nam je Evropska komisija mišljenje dostavila u sredu uveče, a deo predstavnika mreže za restituciju 2. septembra primedbe.
Da ne bismo išli po hitnom postupku, uvažili sve sugestije i zakone usvojili do kraja septembra – rešeno je da se ide ovim putem. Predlozi deset godina cirkulišu, mesec dana je bila javna rasprava, svi predlozi i primedbe bili su na sajtu Ministarstva finansija, transparentnost se nastavlja redovnim skupštinskim postupkom u kojem će sve parlamentarne stranke moći da podnesu amandmane, imaćemo javno slušanje za oba zakona…
Niko ne može reći da su pripremljeni krišom. Mada, pomalo mi se vrti u glavi kad se setim da sam još pre deset godina predložio restituciju.
(Opširnije u štampanom izdanju)