“Zatvaranje granica, ograde i zidovi nisu odgovarajući način da se odgovori na izazove migrantske krize. Ne možemo da dozvolimo sebi da upadnemo u zamku da na takav način smetnemo s uma postignuća EU”, rekao je Devenport na panelu “Poboljšanje evropskog modela upravljanja: u korak sa napretkom” na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Migrantska kriza je, kako je rekao, ogroman izazov za EU, ali takođe i za celu međunarodnu zajednicu koja mora da se uključi u rešavanje ovog velikog problema.
“Evropa ima dugu tradiciju tokova izbeglica i primanja izbeglica, uz toleranciju i poštovanje ljudskih prava”, rekao je on i dadao da i sam potiče iz porodice koja je izbeglička.
Devenport se slaže da EU ne može ništa da učini ako je podeljena oko ovog pitanja.
“EU ima institucije i mehanizme, kao i standarde da daje azil, ali oni nisu nikada stavljeni na test kao u ovom trenutku. Očekuje se da će se dostojanstveno primiti izbeglice, a ima i zajedničkih kriterijuma za aplikacije, kao i sudski sistem za procenu da li neko ima pravo na međunarodnu zaštitu ili ne”, naveo je on.
Jasno je, priznaje, da ti instrumenti nisu na pravi način primenjeni, da standardi nisu u praksi ispoštovani, te da, sistem u praksi ne funskcioniše.
Zato je, kako je kazao, Evropska komisija pokrenula 30-40 postupaka protiv pojedinih članica, zato što nisu ispunile obaveze u toj oblasti.
“Broj tih postupaka do sada je verovatno i veći”, rekao je Devenport dodajući da je jasno da, ako svi ne ispunimo svoje obaveze, nećemo postići napredak.
On je podsetio da je EU izdvojila novac i za pomoć tranzitnim zemljama poput Srbije, za izbeglice, ali je i dodao da je potrebno uputiti tim zemljama još novca u te svrhe.
“Šta god da radimo, koji god da je naš odgovor na krizu, potrebno je da budemo oprezni i na liniji sa ljudskim pravima”, zaključio je on.