Delević: Dobre vesti, posao tek počinje

U Intervjuu za Novi magazin ona ističe da te dve stvari omogućavaju koncentraciju na reforme, unapređenje političke klime i smanjivanje tenzija u društvu.

„Početak pregovora ima i ekonomsku dimenziju koja znači potvrdu stabilnosti i predvidivost pravca kretanja zemlje, što može da ohrabri investitore na nova ulaganja. U ranijim proširenjima pregovora uvek se primećivao rast interesovanja investitora, verujem da će se trend potvrditi i sada, mada ne treba zaboraviti da je ovo vreme ekonomske krize i da poređenja u redu veličina nisu ista. Najveća dobit je otvaranje prostora za suštinske reforme i bavljenje temama važnim za svakodnevni život građana, kao što su bolja zaštitu potrošača i bezbednosti hrane, unapređenje životne sredine“, objašnjava Delević.

Komisija je Srbiji dala preporuku, a Savet ne 2011. Može li se to ponoviti?

Datum jeste uspeh tima koji sada vodi proces, ali i onih koji su prethodnih 13 godina radili, kao i svih koji su na brojne načine pomogli da se prevaziđu teški izazovi tranzicije. Proces evropskih integracija je postepen, nastavlja se na ono što je neko drugi uradio, pa makar se kasnije predomislio, kao što je slučaj sa DSS-om.

Novi izveštaj Evropske komisije počinje ponavljanjem rečenice iz mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo iz 2011, da Srbija zaslužuje status kandidata i datum pregovora, pod uslovom da se vidi održiv napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Zaključci Komisije potvrđuju da je do napretka došlo i daju mogućnost zemljama članicama da počnu unutrašnje procedure da bi u junu moglo da se da zeleno svetlo. Politička odluka ministara zavisiće od primene dogovorenog, što je obaveza obe strane. Verujem da je važno pokazati dobru volju i sposobnost da se ide u pravcu primene, iako se neće svi procesi završiti do trenutka odluke.

Šta nastavak evropskog put znači za građane Srbije?

Mnogo stvari još treba uraditi, ali se nadam promeni težišta sa visokih političkih tema na svakodnevne koje traže stručnost i znanje. Do sada smo pokušavali da menjamo druge, a nadam da ćemo kroz pregovore menjati sebe.

Najbolji način je da  ispunjavamo preporuke koje se odnose na šire konsultacije u zakonodavnom procesu, manje pribegavanje hitnom postupku, većem prostoru za nezavisna tela, kao i pitanja državne pomoći koja se odnose na primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Jesu li vlast i građani spremni na intenzivnije reforme?

Kad se rešavaju goruća nacionalna pitanja manje se pažnje posvećuje reformama. Sada je nova situacija i, ako više ne gori Hilandar, da parafraziram, snage se mogu usmeriti na životna pitanja. Osim naglašavanja ekonomskog aspekta, važno je istaći potrebu unapređenja političke klime, smirivanja tenzija, otvoriti mogućnost da se razgovara i problemi rešavaju institucionalno.

I da se intenzivnije posvetimo dolaženju do nulte tolerancije na pretnje, promeni stanja u kojem je ugrožavanje bezbednosti “politička normalnost” i deo političkog diskursa.

Imaćemo svakako i raspravu o tome šta je moglo bolje u pregovorima, šta je moglo brže i ranije, ali i koliko nas je sve zajedno koštalo što smo svaki pokušaj da se pitanje Kosova reši ili da se samo doprinose debati koja vodi rešavanju karakterisali kao izdaju, kao i gde bismo danas bili da nije bilo rata.