Danas obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba

Skup, koji će se održati na 20. godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, tokom koje je proterano 250.000 Srba, a više hiljada ubijeno ili nestalo, počeće simboličnim susretom premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na mostu u Sremskoj Rači.

Vučić i Dodik će u reku spustiti vence u znak sećanja na sve stradale Srbe, a nakon toga će na platou pored mosta parastos služiti patrijarh srpski Irinej.

Manifestacija će, kako najavljuju u vladi, biti nastavljena umetničkim programom “Naša je tuga…velika” i obraćanjem Vucića, Dodika i “devojke iz kolone”, izbeglice Ðurđice Popović.

Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvovaće i članovi vlada Srbije i RS, predstavnici Narodne skupštine Srbije, Narodne skupštine RS i drugih državnih organa, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora i brojni građani.

Sutra tačno u podne oglasiće se zvona sa srpskih pravoslavnih crkava u Srbiji i Republici Srpskoj i sve sirene.

Iz vlade pozivaju građane Srbije da u podne zastanu kad se oglase zvona i sirene i da taj minut posvete sećanju na sve ubijene i stradale.

Istovremeno, Hrvatska će danas i sutra obeležavati Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja i slaviti svoje “oslobađanje od tuđe okupacije”.

U Hrvatskoj će ove godine “Oluja” prvi put biti obeležena vojnom paradom u Zagrebu na kojoj, uprkos planovima i nadama domaćina, neće učestvovati zapadne zemlje, a dan kasnije i u Kninu, tradicionalnom proslavom tokom koje će pevati Marko Perković Tompson i biti otkriven spomenik prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu.

Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veća odbrane, dok je srpska strana imala 31.000 vojnika.

U toj akciji izbeglo je više od 250.000 Srba, pa se ona ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske Oluja nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Žrtve Oluje: Nema napretka u kažnjavanju odgovornih

Predstavnici udruženja žrtava hrvatske vojne operacije “Oluja” ocenili su danas da još uvek nema velikog napretka u kažnjavanju odgovornih za ratne zločine koji su tada počinjeni.

“Nakon 20 godina nema pomaka u mnogim segmentima. Za mnoge porodice ‘Oluja’ još traje”, rekla je predsednica Udruženja “Suza” Dragana Đukić na konferenciji u Beogradu.

Prema njenim rečima, porodice žive u neizvesnosti već 20 godina, a njihov bol produbljuje to što počinioci zločina nisu kažnjeni.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović podsetio je da se oko 1.100 osoba srpske nacionalnosti vodi kao nestalo tokom rata u Hrvatskoj.

On je istakao da Srbija ne želi da produbljuje sukobe već da nudi ruku pomirenja, i izrazio nadu da će to naići na razumevanje u regionu.

“Ono što imamo ovih dana u Hrvatskoj se ponavlja od izbora do izbora. Poruke koje se u tom periodu čuju nisu poruke dobre volje”, kazao je Odalović.

Petar Damjanović, kome su u ratu ubijena oba roditelja zajedno sa još pet osoba, poveo je proces protiv države pred hrvatskim sudom zbog toga što počinioci tog zločina nisu procesuirani.

“Samim otvaranjem procesa počela je opstrukcija”, kaže Damjanović i dodaje da je njegov predmet na kraju stigao do Vrhovnog suda, koji mu nije odgovorio iako je zakonski rok odavno prošao.

“Uopšte ne razmišljam o materijalnim stvarima, nego da taj ne šeta Hrvatskom uzdignutog čela i troši pare zarađene na krvav način. Mislim da je motiv svih ljudi koji su podneli tužbe da se otkrije zločin, a ne da se dođe do materijalnih sredstava”, naglasio je on.

Čedomir Marić tragao je osam godina za sinom koji je ubijen po ulasku hrvatske vojske u Knin, iako nije bio pripadnik srpskih snaga nego gradskog orkestra.

“Njegovo ubistvo je posledica orgijanja hrvatskih vojnika po ulasku u grad”, rekao je Marić navodeći da se za njega uslovno može reći da je imao sreće, jer ne živi u neizvesnosti, dok mnoge porodice ne znaju sudbinu svojih članova, a od sporova odustaju iz straha ili nedostatka sredstava.

Predsednica Udruženja “Protiv zaborava” Marica Šeatović i sama je prošla, kako kaže, “administrativnu torturu” hrvatskih sudova.

Ona je kazala da njeno udruženje nastoji da obeleži mesta stradanja u Hrvatskoj, ali da to ide “jako teško”.

Zamenik predsednika Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Saša Milošević ocenio je da je hrvatska javnost neinformisana o procesu koji se vodio pred Haškim tribunalom za operaciju “Oluja”.

Milošević je pozvao građane u Hrvatskoj i Srbiji da se informišu preko aplikacije “Oluja u Hagu”, koja prikazuje argumente odbrane i optužbe, kao i dokumentaciju obe strane u sporu.

Studenti negoduju zbog proslave “Oluje”

Predstavnici studenata Beogradskog univerziteta okupili su se danas ispred ambasade Hrvatske kako bi akcijom “Studenti pamte” izrazili negodovanje zbog proslave “Oluje” u Hrvatskoj.

“Poenta akcije nije širenje mržnje između dva naroda ili neke diplomatske netrpeljivosti nego odgovor studenata i uopšte javnog mnjenja na proslavu i vojnu paradu povodom 20-godišnjice ”Oluje” u Zagrebu i koncertom njihovih eminentnih umetnika”, rekao je novinarima predstavnik studenata Univerziteta u Beogradu Andrej Zorić.

Napominjujući da poštuje sve države u regionu, on je rekao da je sramno da jedna država, kakva god bila, slavi zločin jer se samim tim “krvnici predstavljaju herojima”.

“Mi kao budući akademici ovde stojimo, branimo dostojanstvo srpskog naroda i sećamo se svih onih stradalih u prošlom veku”, rekao je Zorić ističući da ideja ”Oluje” kao da ne jenjava, već se nastavlja uništenjem svega što je srpsko.

Kako je naveo, predstavnici studenata napisali su pismo u kojem izražavaju negodovanje zbog proslave “Oluje” u Hrvatskoj koje su želeli danas da predaju ambasadoru Hrvatske u Srbiji Gordanu Markotiću.

“Mi smo hteli da predamo u ambasadu Hrvatske pismo, ali niko se nije udostojio da nas primi. To je po nasem mišljenju nastavak nebrige za dobre odnose dve države”, ocenio je Zorić.

On je dodao da će akcija “Studenti pamte” biti nastavljena i sutra, kada će kao pomen ubijenim i proteranim žrtvama akcije “Oluja” biti organizovana šetnja od Studentskog trga do ambasade Hrvatske.

“Pozivam sve da dođu sutra u 19 sati na Studentski trg i da dostojanstveno i mirno prošetamo i obeležimo jedan veoma crni datum u našoj istoriji”, zaključio je Zorić.

Dan sećanja biće obeležen i u Crnoj Gori

Savez udruženja raseljenih osoba u Crnoj Gori obeležiće u sredu Dan sećanja na progon Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji “Oluja”, pre dve decenije.

U toj manifestaciji u Podgorici, kako je najavljeno, pored Saveza raseljenih osoba učestvovaće i Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori.

Učesnici skupa će imati priliku da vide dokumentarni film o akciji “Oluja”, u kojoj je, prema nekim podacima, iz Hrvatske početkom avgusta 1995. godine prognano oko 200.000 Srba.

Crnogorski ambasador u Hrvatskoj Igor Građević, kako navode mediji, neće prisustvovati vojnoj paradi u Zagrebu u znak sećanja na akciju “Oluja”, a koja se u Hrvatskoj slavi kao državni praznik.

Rača, uoči godišnjice Oluje: Oduzeli su nam sve

Veliki broj građana okupio se večeras kod mosta u Sremskoj Rači, gde će uz prisustvo premijera Sbrije Aleksandra Vučića i predsednika RS Milorada Dodika, biti obeležen Dan sećanja na stradanja i progon Srba, u okviru hrvatske vojne akcije “Oluja”. 

Građani, koji su došli da odaju poštu stradalim Srbima, na dan kada je pre 20 godina iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, nose srpske zastave i obeležja. 

“Ovo je značajan dan, jer je tokom progona Srba iz Hrvatske bilo strašno. Bilo je strašno gledati naš narod kako beži. Hvala premijeru Vučiću što je omogućio da se na to ukaže”, istakla je za Tanjug Vera Fektar iz Sremske Rače.

Mirjana Cabo, koja je izbegla iz Sarajeva, naglašava da je ovo važan dan za srpski narod i porodice žrtava, ali i, posebno, za sve one koji su, kao i ona, prognani iz svojih kuća i sa svojih staništa.

Miroslav Smrzić, koji je nekada živeo u Slunju u Kordunu, a izbegao je u Inđiju, rekao je da je ovaj dan bitan kako bi se pokazalo i onima koji to ne priznaju “da smo i mi ljudi, izbegli, proterani”.

“Oduzeli su nam sve. Proterali su nas i nemamo nikakva prava u Hrvatskoj. U Slunju odakle sam proteran je pusto, i nemam gde i kome da odem tamo. Podneo sam nekoliko puta zahtev za pomoć za obnovu, ali od toga nije bilo ništa”, rekao je on.