Predsednik Jevrejske opštine, Mirko Štark, naveo je da je na kraju Drugog svetskog rata u Novom Sadu ostalo samo nekoliko stotina Jevreja, od kojih se deo potom odselio u Izrael.
“Preostali, odnosno njihovi potomci, čine jezgro današnje Jevrejske opštine Novi Sad. Mi ponosno čuvamo naše običaje, tradiciju i uspomenu na naše tragično preminule sunarodnike. Deportacija predstavlja težak događaj za svakoga od nas, ali istovremeno i važnu lekciju da moramo da budemo zajedno u borbi protiv sveke vrste nasilja, zla i diskriminacije”, rekao je Štark.
Tokom Drugog svetskog rata populacija od nekoliko hiljada novosadskih Jevreja skoro je nestala.
U januarskoj fašističkoj Raciji 1942. godine, fašisti su ubili više od 800 Jevreja.
Tokom celog rata Jevreji su deportovani i ubijani, a nekoliko meseci pre kraja Drugog svetskog rata, 26. aprila 1944. godine, 1.900 Jevreja, uglavnom žena, dece i starijih ljudi iz novosadske Sinagoge odvedeno je u koncentracione logore.
Na kraju Drugog svetskog rata, u Novom Sadu je ostalo samo 20 Jevreja, a u narednim mesecima vratilo se nekoliko stotina njih koji su rat proveli u partizanima, izbeglištvu ili u logorima širom Evrope.
Posle rata, veliki broj se iselio u novoformirani Izrael.
Mirko Štark, kao i zamenik gradonačelnika Novog Sada, Igor Crnobarac, i predsednica Skupštine Grada Novog Sada, Jelena Marinković Radomirović, predstavnici Pokrajinske vlade i predstavnici SUBNOR-a položili su danas vence kod spomen-ploče na novosadskoj Sinagogi.
“Svake godine na ovaj dan s velikim poštovanjem i žaljenjem sećamo se naših sugrađana koje su fašističke vlasti deportovale u logore smrti, samo zato što su bili Jevreji. Danas, 79 godina kasnije, teško je zamisliti da su se na ulicama Novog Sada dešavali takvi zločini. Baš zato, naša je obaveza da negujemo kulturu sećanja na sve žrtve fašizma i da to sećanje prenosimo s generacije na generaciju kako se takvi događaji više nikada ne bi ponovili”, rekao je Crnobarac.
Ukazao je da se ne sme dozvoliti pojava “bilo kakvog oblika ekstremizma i podela” u Novom Sadu koji, iako u istoriji beleži teška vremena, stradanja i brojne gubitke, predstavlja “simbol multikulturalnosti i tolerancije, grad u kojem ima mesta za sve”.