“Ako neko hoće da ide na izbore, neka ide na izbore. Dosta mi je više tih priča. Da li idemo na izbore ili u Brisel da branimo Srbiju.. Mi se ovde ubismo, a jedina priča koja ovde postoji je o izborima. Nenormalna je situacija da idete u Brisel, Abu Dabi, Moskvu, Vašington, a da svaki dan glavno pitanje u Srbiji bude kada će izbori. Izbori će biti onda kada vladajuća koalicija odluči ili će biti redovni”, rekao je Dačić novinarima.
Dačić je najavio da će u predstojećoj rundi dijaloga s Prištinom tema biti kako da se Kosovo i Metohija u političkom smislu organizuje dok se ne razreši pitanje statusa, ističući da Srbija učestvujući u tim razgovorima ne čini korake ka priznanju nezavisnosti Kosova.
“Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ali može da prihvati da to što se zove Kosovo i Metohija bude organizovano na takav način da Srbi mogu da zaštite svoje interese i da imaju zajednicu srpskih opština”, izjavio je Dačić, ističući da takozvane paralelne institucije neće biti ukinute dok god ne budu dogovorene nadležnosti zajednice srpskih opština.
On je podsetio da platforma predsednika Srbije, koju su potom podržali vlada i parlament, govori o tome da Srbija ne priznaje nezavisnost, ali da priznaje Kosovo kao celinu koja je definisana rezolucijom 1244 i daje predloge kako da se Kosovo u političkom smislu organizuje dok se ne razreši statusno pitanje.
“Idemo u Brisel da razgovaramo o funkcionisanju institucija, znači sa jedne strane o razrešenju paralelizma institucija, a s druge strane o posebnosti Srba, kako to definiše Ketrin Ešton, odnosno šta bi tamo postojalo kao autonomija, odnosno zajednica srpskih opština”, objasnio je Dačić.
On je istakao da je opasno živeti u fatamorgani, jer niti je Kosovo nezavisno, niti Srbija ima pun suverenitet na Kosovu, tako da su neophodna rešenja koja će proisticati iz realnosti.
“Za pet godina došli su do devedesetak država koje priznaju nezavisnost Kosova, ali mogu još sto godina da postoje, a da ne budu priznati od UN. Znači ne može tako da se ide u nezavisnost, mora da postoji dogovor između države od koje žele da se otcepe i njih. Mi smo spremni za razgovore”, kazao je Dačić.
On je istakao da ga prevashodno zanima interes građana Srbije, a ne njegova lična politička dobrobit, a da pregovore s Prištinom, ukoliko neko smatra da može da ih efikasnije vodi, treba to i da kaže.
“Mi smo sami sebi najveći neprijatelj, jer ne znamo šta hoćemo. S tog aspekta nije lako voditi delegaciju Srbije u Brisel, jer ja treba da na licu mesta donosim odluke za koje ne znam da li će ovde neko da ih podrži ili neće da ih podrži, jer svako na svoj način tumači našu državnu politiku”, reko je Dačić.
Poljoprivreda razvojna šansa Srbije
Dačić je rekao da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije ali da je nažalost realnost drugačija.
Otvarajući Deseti svetosavski sabor mladih poljoprivrednika Srbije Dačić je rekao da se zemlja ne obrađuje, da je prepuštena na milost i nemilost onih koji jedini imaju para, da je zemlja društvenih kombinata je opljačkana.
“Ono što je najgore je jasno da gde nema seljaka nema ni Srbije”, rekao je Dačić na otvaranju skupa u Sava centru.
Srbija mora da uloži maksimalne napore da ulaže u poljoprivredu da ne bi od poljoprivredne zemlje postala zemlja uvoznica, naglasio je premijer.
“Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u bolju budućnost Srbije”, rekao je on.
Dačić je ukazao na to da nije bilo srpskog seljaka Srbija ne bi opstala.
“Srbiju nisu branila gospoda sa Terazija već seljaci iz najudaljenijih sela”, rekao je Dačić.
Premijer je naglasio da on ima posebnu obavezu prema poljoprivredi, jer je još u svom ekspozeu istakao važno mesto poljoprivrede koja je razvojna šansa zemlje, a tada je rekao da je “Srbija bašta Evrope” i da tu šansu moramo iskoristiti, a ne da se setimo poljoprivrede samo kada su prirodne nepogode.
Dačić je rekao da pravilnim subvencionisanjem treba da se učini da Srbija, koja ima veliki poljoprivredni potencijal, ne postane uvoznik poljoprivrednih proizvoda.