Čepurin: Teroristi pretnja za Balkan i Kavkaz

On je na okruglom stolu “Legalna akcija Rusije u Siriji i njen geopolitički uticaj na Balkan”, čiji je organizator Centar za razvoj međunarodne saradnje, rekao da teroristi možda neće doći u neke daleke zemlje, poput Australije, ali u islamske države ili u one odakle odlaze da se bore “sigurno će stići”.

“Najopasnije zone su Balkan i Kavkaz. Možemo da sedimo i čekamo šta će se sutra dogoditi, ali ako ne budu uništeni, oni će krenuti dalje”, rekao je Čepurin.

Ambasador je istakao da se Rusija i mnoge druge zemlje nalaze pred jednostavnim izborom- da čekaju da teroristi pobede i “dođu u našu kuću ili da zajednički stisnemo zube i pokušamo da ih pobedimo”.

“Oni će se vratiti pre svega u Evropu i regije odakle su došli. Mi smo zato sa Parizom, Berlinom, Rimom i Beogradom prirodni saveznici”, rekao je Čepurin.

Kako je istakao, za Evropu je veoma važna saradnja ruske i francuske mornarice jer je, kako je precizirao, važno upostaviti zajedničke mehanizme da bi se rešio taj problem.

“Pitanje opstanka (sirijskog predsednika) Basara Al Asada je od sekundarnog značaja. Najvažnije je pobediti Islamsku državu”, rekao je ambasador.

Čepurin je istakao da se na sastanku u Beču, posvećenom krizi u Siriji, pokazalo da postoji više razumevanja i shvatanja situacije među nekim ključnim međunarodnim igračima i izrazio nadu da će se na predstojećem sastanku ministara spoljnih poslova OEBS-a u Beogradu, postići neki zajednički dogovor o borbi protiv terorizma.

On je naveo da se Rusija trudi da sarađuje sa Asadovom opozicijom čiji je deo, kako je rekao, izrazio spremnost da se bori protiv Islamske države.

Analitičar i glavni urednik portala Vidovdan Branko Radun saglasio se sa ambasadorom Čepurinom da terorizam preti Balkanu i Evropi istakavši da ruska intervencija u Siriji znači i borbu da on ne stigne do tih područja.

“Posledica pada Asada je velika, što je sprečila Rusija, a to je eksplozija terorističkih napada na Evropu i na Balkan”, rekao je on.

Kako je naveo, bez ruske intevrencije, Evropa bi se suočila sa talasom izbeglica, koji bi možda bio i deset puta veći, a sa čim se ne bi mogla nositi.

Radun smatra i da ukoliko veliki broj zemalja zatvara granice i podiže zidove kako bi kontrolisao ili zaustavio priliv migranata, Srbija će morati da reaguje u skladu sa tim.

“Zašto bismo mi bili veći Evropljani od Evropljana”, pita se Radun i ističe da Srbija mora da preduzme slične mere u dogovoru sa drugim zemljama kako se ne bi, kako je rekao, stvorio “čep u Srbiji” i migranti ostali u njoj zaglavljeni.

“Ruska akcija štiti Balkan od talasa migranata i novog terorizma”, naveo je on istakavši da je ruska intervencija u Siriji legalna i legitimna.

Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđenski istakao je da je pozicija Srbije u vreme kada Evropu potresaju tragični događaji, poput terorističkih napada, dobra jer postoji saradnja sa zapadnim zamljama i članicama NATO pakta, kao i sa Rusijom.

“To je model koji sprečava da se desi nešto kao u Parizu”, rekao je on.

On je izrazio je nadu da će se ceo svet pridružiti intervenciji Rusije u Siriji sada kada se, kako je rekao, nakon napada u Parizu pokazalo da su zlo i terorizam pred njihovim vratima.

“Ne može da bude opšte bezbednosti bez kolektivne odbrane i saradnje. Ne može se praviti podela blokova zbog ličnih interesa nekih država da se prećutkuje da postoji terorizam”, istakao je on.

On smatra da se može povući paralela između onoga što su džihadisti uradili na Bliskom istoku i onoga što je urađeno na Kosovu i Metohiji jer su u oba slučaja, kako je rekao, oduzimane teritorije jedne suverene zemlje.

Politički komentator Politike Miroslav Lazanski osvrnuo se i na sankcije koje je Zapad uveo Rusiji i istakao je da borba protiv terorizama znači i promenu politike Zapada prema Rusiji.