“U Srebrenici se desio zločin, jer zarobljenici se ne smiju ubijati, to je bio zločin iz osvete, ali nije i genocid ako se pravno gleda definicija genocida. Srebrenica je nekome trebala da posluži da bi se opravdao pravi genocid koji se desio nepun mjesec dana poslije zločina u Srebrenici, kada je u akciji hrvatske vojske i policije ”Oluja” prognano gotovo celokupno stanovništvo sa područja Krajine”, rekao je Budimir.
On je u pisanoj izjavi medijima, u rekaciji na najavu rezolucije o Srebrenici u SB UN naveo da je u “Oluji” ubijeno više od 2.000 civila i uništeno oko 40.000 srpskih kuća, potpuno spaljeno 380 srpskih sela, opljačkan i uništen najveći deo privatne imovine.
“Ostaje pitanje kakva je u svemu tome bila uloga UN u čijoj je nadležnosti bila Srebrenica kao demilitarizovana zona. I prostor RSK bio je pod zaštitom UN koje nisu bile na nivou zadatka da zaštite Krajiške Srbe i njihovu imovinu nego su ih prepustiti na milost i nemilost hrvatskim vojnim i policijskim snagama”, naveo je Budimir.
“Zato očekujemo da Velika Britanija ili neka druga država članica Saveta bezbednosti UN predloži rezoluciju kojom bi se sankcionicali svi zločini koje je počinila Hrvatska nad svojim sugrađanima srpske nacionalnosti i konačno osudili počinioci tih zločina”, rekao je Budimir.
Kako je dodao, izbeglim i prognanim Srbima iz Hrvatske teško je bilo objasniti zašto je još u toku 2010. godine, u skupštini Srbije “selektivnim donošenjem Dekleracije o Srebrenici došlo do sramnog razdvajanja žrtava”.
On smatra i da je pomirenje naroda na zapadnom Balkanu izuzetno važno, ali mora da bude zasnovano na naučno utrđenoj istini o svemu što se dešavalo u prošlosti, kako se sukobi nikad više ne bi ponovili.
“To bi, svakako trebalo da dovede i do odustajanja od propagandnog mita o domovinskom ratu u Hrvatskoj, kao i do toga da se ”Oluja” više ne slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, jer je u njoj, kao i ”Bljesku” i drugim operacijama, etnički očišćen srpski narod iz krajeva u kojima je vekovima živeo”, dodao je Budimir.
Asocijacija se, naveo je, duže vreme, zalaže da se održi rasprava u Skupštini Srbije kako bi se donela Rezolucija o statusu izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske u kojoj bi se definisala statusna pitanja koja se odnose na Srbe u Hrvatskoj i koju bi trebalo uputiti Evropskom parlamentu i drugim organima Evropske unije.
Pogriješili ste vrijeme, epohu. Davno je to bilo, prije puno decenija kada je Beograd imao u Hrvatskoj svoje semafore i skretničare poput Dušana Dragosavca i drugih Velikosavaca. Žice su pokidane, komande na daljinu ne “funkcionišu” više. To je prošlo svršeno vrijeme – pluskvamperfekt. Ne ponovilo se. Haaga je rekao svoje. U slučaju Vukovara i Srebrenice vam paše, ali u slučaju Oluje vam ne paše. Vaš problem. Tetka Mira Marković oplakuje u vili u Moskvi teču Slobu i žali za vremenom kada je obrekelner Ivica “kuvao kafu, eh, nikad više takve kafe”.
“Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir izjavio je danas …”
… – … Bla, bla, bla! Hajde, skini nam se sa grbače i ti! Osnovao si svoju državu “Srpsku Republiku Krajinu” i njenu “Vladu u egzilu”, pa idi u nju i uređuj stvari! Na čijem budžetu živiš ovde? Na našim otetim penzijama? Makni nam se sa grbače već jednom!