Bramerc u intervjuu za Večernje novosti kaže da će biti veoma teško nešto promeniti, uprkos tome što razume emotivne reakcije iz Srbije izazvane puštanjem na slobodu Ante Gotovine, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja i izricanjem doživotne robije za Zdravka Tolimira. On se ne izjašnjava o tome da li sud radi nepristrasno i kakva mu je budućnost. Samo tvrdi da njegova kancelarija radi bez ikakavih spoljnih političkih uticaja.
“Razumem emotivne reakcije u Srbiji, pogotovo jer nema sumnje da su zločini počinjeni tokom događaja na koje se odnosi presuda. Tokom celog žalbenog postupka u ‘predmetu Gotovina’ objašnjavali smo Žalbenom veću zašto smatramo da ima dovoljno dokaza da bi se potvrdila jednoglasna prvostepena presuda Sudskog veća. Činjenica da je žalbenu presudu doneo minimalan broj sudija koji je potreban za većinu, kao i da je ona bila propraćena jakim izdvojenim mišljenjima, verovatno je doprinela negativnoj percepciji kod mnogih u Srbiji. Treba da imamo na umu da je mandat Tribunala da utvrdi odgovornost pojedinca za zločine počinjene tokom oružanog sukoba, a ne odgovornost država za te zločine, niti za iniciranje oružanog sukoba”, kaže Bramerc.
On je potvrdio da smatra da su elementi dokaznog postupka bili dovoljni da bi se potvrdile prvostepene presudehrvatskim generalima.
“Neće vas iznenaditi da su, po našem mišljenju, dokazi koji su izvedeni tokom dvogodišnjeg suđenja i sažeti na 1.300 stranica prvostepene presude, dovoljni da bi se jednoglasno potvrdila prvostepena osuđujuća presuda. Međutim, moramo da prihvatimo da je troje od pet sudija to videlo drugačije”, rekao je Bramerc i dodao da revizija svih presuda u Hagu nije moguća, kao ni povratak osuđenih ili onih koji čekaju suđenje.
“To, naravno, nije moguće. Mislim da ovakvi komentari više odražavaju frustracije izazvane nedavnim oslobađajućim presudama, nego što predstavljaju ozbiljan predlog. Postupak preispitivanja je moguć samo u izuzetnim situacijama. Ova procedura je korišćena samo 11 puta od osnivanja Tribunala, i to samo jednom uspešno. Jedini valjani postupak kojim optuženik koji čeka presudu može da se vrati kući jeste putem privremenog puštanja na slobodu. Da bi privremeno puštanje bilo odobreno, treba zadovoljiti vrlo stroge uslove”, rekao je Bramerc.
Na pitanje da li Tribunal obavlja svoju osnovnu funkciju nepristrasnog izricanja pravde, bez spoljnih uticaja, Bramerc je rekao da može da govori samo u ime svoje kancelarije “i da vas uveravam da mi radimo profesionalno i nepristrasno, bez ikakvih političkih uticaja ili mešanja”.
On se nije složio sa tezom da je međunarodna pravda pokazala slabosti.
Većina sudija donela je presudu u kojoj su pokušali da primene pravila i postupke koji uređuju žalbene procese na Međunarodnom sudu. Međutim, reakcija javnosti je pokazala da postoji jaz između postupka odlučivanja i presude s jedne strane i načina na koji ih razumeju zajednica i žrtve, i spoljni faktori, s druge strane. Zato bi bila korisna detaljnija konačna presuda koja bi se bavila nekim od pitanja na koja su ukazale sudije u izdvojenim mišljenjima.
Sad, kada se Srbija izjavama za “domacu upotrebu” da ce okrenuti ledja “tribunalu” oglasila, oni se toboze brinu za srpske zrtve.Sve je isto samo pravde za Srbe nece biti.