Registracija počinje 15. septembra i biće obavezna za sve proizvođače plastičnih kesa i prodavce aditiva koji omogućavaju razgradnju kesa. To je, prema rečima državnog sekretara Bojana Đurića, prva u nizu mera koje bi od naredne godine trebalo da dovedu do proizvodnje ekoloških kesa u Srbiji.
Đurić je istakao da će nakon svih mera koje će preduzeti država “svaka kesa, bez obzira da li je štampana ili ne, biti jasno obeležena identifikacionim brojem i datumom proizvodnje”.
U Srbiji trenutno ima oko 150 proizvođača kesa i četiri ili pet prodavaca aditiva za razgradnju kesa, koji se ne proizvode u Srbiji.
Na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu formirana je laboratorija za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalazite na tržištu, ali i sastava i količine aditiva koji omogućavaju razgradnju kesa. Namera je da to bude regionalni centar za ispitivanje hemijskog sastava plastičnih kesa i referntna laboratorija za više zemalja.
Za usluge novosadske laboratorije zainteresovana je Crna Gora, a, kako kaže, Đurić, prema nekim informacijama za nju se zanimaju i Mađarska i Rumunija.
U laboratoriji će se simulirati prirodni uslovi, poput padanja kiše, sunčeve svetlost i to će omogućiti promenu četiri godišja doba u periodu od nekoliko desetina minuta, a time i ispitivanje velikog broja uzoraka kesa za relativno kratko vreme.
Ministarstvo životne sredine će nabaviti mobilne uređaje kojima će inspekcije kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.
Takse za korišćenje plastičnih kesa već su uvedene i iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu za razgradive kese, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.
“Puna primena naplata taksi krenuće 1. januara 2012. godine, jer proizvođačima mora da se da prelazni period nakon registracije, da se prilagode”, rekao je on.
Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje za oko 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.
Istakao je i da domaći proizvođači kesa neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.
Đurić je naveo i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, a koje se sada besplatno dele po pijacama i marketima. “One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.
Objasnio je da vreme razgradnje kesa zavisi od količine aditiva koja se u njoj nalazi, navodeći da je optimalno vreme razgradnje od jedne do četiri godine i da je to “vreme razgradnje na kome će Srbija insistirati”.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa.
“Kada su slične mere uvođene u nekim od zemalja Evropske unije (EU) dešavalo se da je upotreba plastičnih kesa smanjena i do 80 odsto”, rekao je on.
Svake godine prosečan stanovnik EU upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona.
Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.