Bone je na skupu “Proširenje EU: šta sledi nakon izbora za Evropski parlament?” rekao da EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana, te da Nemačka ima interes od stabilnog regiona.
“Nemačka ima interes u stabilnom Balkanu i poseta Vučića Berlinu je početak nove aktivnosti gde Berlin pokazuje da hoće više da se uključi u Zapadni Balkan”, rekao je Bone.
On je najavio da će Merkel u julu boraviti na skupu s drugim liderima u Dubrovniku, gde će razgovarati o saradnji regiona, nakon čega u avgustu sledi u Berlinu konferencija koju će organizovati kancelarka na kojoj će pozvati na jačanje regionalne saradnje.
“Moraćete više da sarađujete u regionu i na taj način ubrzate integracije. Nigde nema besplatnog ručka”, poručio je Bone i dodao da zbog krize u Ukrajini neće biti lako postati nova članica.
Govoreći o regionalnoj saradnji, Bone je posebno istakao da treba da sarađuju Srbija i Bosna i Hercegovina, uprkos predrasudama koje postoje.
Osvrnuo se i na rezultate izbora za Evropski parlament i rekao da su oni pokazali mogućnost zastoja u proširenju i značaj evropskih vrednosti u svetlu ukrajinske krize.
Izbori su, dodao je, pokazali i da raste skepticizam u EU kada je reč o proširenju, jer su neke nove članice donele probleme.
“Niko ne želi da uveze probleme u EU”, rekao je Bone i poručio da je ukrajinska kriza pokazala da se još uvek vrednuju evropske vrednosti mir, sloboda i stabilnost.
Generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta Ðogo Pinto takođe očekuje zastoj u proširenju Unije, pogotovo kada je reč o Francuskoj i Velikoj Britaniji koje će, kako je rekao, insistirati na dužem procesu pregovora kao i da će blokirati davanje statusa kandidata zemljama koje ga još nemaju.
Očekuje i da će jačati otpor za zatvaranje pregovora, pa čak i gde “ne postoji problem za proširenje, primenjivanjem strožijih pravila”.
“Nadam se da naraednih pet godina u EU neće biti katastrofalno kao što mnogi predviđaju”, rekao je Pinto.
On se osvrnuo i na rezultate izbora u EP i kazao da bez dogovora Evropske narodne partije i Progresivne alijanse socijalista i demokrata, koje su osvojile najviše galsova, nema dogovora i kako dodaje, jedina druga mogućnost je formiranje široke koalicije što je kako primećuje, “malo verovatno”.
“Čule su se i glasine da Merkel ne želi da podrži Žan Kloda Junkera na čelu EP, ali kroz debatu koja se odvija u Nemačkoj i zbog pritiska društva, medija i Bundestaga, ona se izgleda predomislila”, rekao je Pinto.
Istraživač saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandar Avramović govoreći o izborima za EP koji su se održali od 22. do 25. maja, rekao je da je odziv bio 43,09 i da je veći u odnosu na prošlu godinu za 0,9 odsto.
“Ovo je prvi put u istoriji održavanja izbora za EP da je izlaznost porasla”, rekao je Avramović.
Evropski parlament će imati 751 poslanika, od kojih će 371 po prvi put biti izabrani. Najviše glasova, podsetio je, osvojila je Evropska narodna partija koja je dobila 29,43 odsto podrške birača i osvojila 221 mandat, a na drugom mestu sa 25,30 odsto podrške birača je Progresivna alijansa socijalista i demokrata sa 190 osvojenih mandata.
Iza njih sa 7,86 odsto podrške birača nalazi se Alijansa liberala i demokrata za Evropu sa osvojenih 59 mandata, a Evropski konzervativci i reformisti sa 6,13 odsto podrške birača osvojili su 55 poslaničkih mesta.
Novi parlament, kako je rekao, ima 41 poslanika koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupaciji što je 5,46 odsto glasova birača, kao i 56 novoizabranih članova EP koji još uvek ne pripadaju nijednoj od političkih grupacija iz prethodnog saziva, što je 7,46 odsto glasova birača.