“Mi smo na to ukazali i javnosti i Visokom savetu sudstva, koji po Ustavu ima dužnost da bude nezavisan kako bi garantovao nezavisnost sudijama i sudovima. Ti pritisci su sve jači i otvoreniji, pa se tako prvi put desilo da se nekoliko sudija, poput Vladimira Vučinića i jednog veća Apelacionog suda u Kragujevcu, obrati VSS-u za zaštitu. Nažalost, oni nisu dobili zaštitu da sude nezavisno”, kaže ona za Danas.
Prema njenim rečima uticaj izvršne vlasti posle novembarskih izmena pravosudnih zakona je i formalno veći – umesto da bude isključen zadržan je do sredine 2016. godine, a Ministarstvo je čak dobilo i nadležnosti koje do sada nije imalo – da propisuje način prijema sudijskih pripravnika i pomoćnika, na primer.
“Celokupno sudsko osoblje, sudska uprava, funkcionisanje sudskog sistema, sve to mora biti odgovornost jednog organa, a logično je da to bude VSS, kao organ sudske uprave. U suprotnom, ako to čini izvršna vlast, ona može negativno da utiče na funkcionisanje pravosuđa, kao i da ga poziva na odgovornost za stvari nad kojima pravosuđe nema kontrolu”, kaže Boljević.
Ona dodaje da je povratkom nereizabranih sudija i tužilaca, i to u okviru institucija sistema i pravnim putem, učinjena ogromna stvar i zvanično uvažena specifičnost sudske vlasti.
“Sudije i tužioci iz inostranstva, pa i šira evropska stručna javnost i institucije, uočavaju veliki značaj ovog događaja za nezavisnost sudske vlasti na međunarodnom nivou, za razliku od velikog dela naših sudija i tužilaca. Međutim, umesto da se odmah pokrene i pitanje odgovornosti onih koji su doveli do urušavanja pravne države – mislim prvenstveno na sudije i tužioce u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužilaca – svi su ostali na tim odgovornim funkcijama”, dodaje ona.
Prema njenim rečima oni su bespogovorno učestvovali u donošenju strateških odluka, kao što su izbor sudija najviših sudova i predlaganje za izbor predsednika tih sudova, usvajanje petogodišnje pravosudne strategije, pravosudnih zakona, kreiranje sistema vrednovanja sudija i tužilaca iako su u tome, tokom revizije reizbora, “dokazano pokazali temeljno nerazumevanje i neznanje”.
“Prihvatanjem i očuvanjem na tako važnim funkcijama takvih sudija i tužilaca poslata je jasna poruka da se poslušništvo, čak i kada je praćeno svakim nepočinstvom, više vrednuje od stručnosti i integriteta. Sudije i tužioci su tu poruku, nažalost, dobro razumeli i u znatnom broju spustili glavu. To za građane ne može da bude dobro”, kaže Boljević.
Ona kaže da ima informacije da problemi sa sudskom mrežom koja je stupila na snagu 1. januara nisu rešeni.
“Izgleda da mreža, iako sa povećanim brojem osnovnih sudova – 66 i dvadesetak sudskih jedinica – u odnosu na onu od 2010. (32 suda i stotinak sudskih jedinica) još uvek ne daje željene rezultate. O tome govori i stanje u beogradskom pravosuđu koje je samo po sebi jedan veliki sistem sa oko 60 odsto svih predmeta u Srbiji. Tu i dalje postoji velika razlika u opterećenosti sudija. Recimo, u parničnoj materiji u Prvom osnovnom sudu sudija je opterećen sa oko 500 predmeta, sa oko 315 u Drugom i po 390 u Trećem osnovnom sudu, pri čemu i dalje ne postoji razlikovanje predmeta po složenosti. U krivici sudija ima oko 120 predmeta u Prvom osnovnom sudu, odnosno po oko 240 predmeta u Drugom i Trećem sudu. A različita opterećenost sudija znači i različito vreme u kome će građanin ostvariti sudsku zaštitu, odnosno u kome će biti rešen sudski predmet”.