Vlasnici svoje šupe širom Srbije i dalje prepravljaju u staračke domove. Ova praksa bi konačno mogla biti prekinuta jer će Republički zavod za socijalnu zaštitu, već u prvim mesecima 2012. godine, početi da izdaje licence za rad i dodatno pooštriti kontrole, pišu Večernje novosti.
Uveliko se ”češlja” poslovanje privatnih ustanova, pa je samo u poslednje dve godine katanac stavljen na 40 domova jer su otvoreni uprkos tome što ”nisu zadovoljili propisane standarde”.
“Dozvolu za rad u ovoj godini dobilo je 26 vlasnika, pa tako trenutno u Republici legalno radi 91 privatni starački dom, i u njima se može smetiti oko 2.500 stanara. Prva dozvola izdata je 2004. godine, a poslednja 24. novembra u Barajevu”, potvrđuju u Ministarstvu rada i socijalne politike i dodaju da je u državnim domovima kapacitet skoro četiri puta veći, ali da se i ta situacija menja jer je ideja da privatni i državni sektor postanu ravnopravniji.
Preduslov su, međutim, jasno definisani standardi kojima se propisuje kvalitet usluge. Zato će u narednim mesecima biti izrađen i Pravilnik o licenciranju na osnovu kojeg će vlasnici tražiti dozvolu za rad, a ona će biti oročenog trajanja.
Ipak, kako procenjuju u Ministarstvu, osnova za ovaj pravilnik biće već postojeći dokument kojim se propisuju uslovi za otvaranje domova, pa definisanje novih pravila neće predugo trajati.
Već sada se striktno propisuju uslovi rada i broj zaposlenih u domovima za stare, pa svi vlasnici znaju šta moraju da ispune. Samim tim sve ređe odbijamo zahteve za otvaranje privatnih domova, objašnjava Nena Darmanović, inspektor u socijalnoj zaštiti.
U 2012. godini radiće samo oni koji imaju sva prateća pomagala za nepokretne korisnike, u kojem sve sobe imaju kupatilo, televizor, klima-uređaj, a svaka zgrada svoje dvorište. Ako već smeštaj košta izeđu 250 i 750 evra, moraće da se poštuju i standardi.
Inspektori u socijalnoj zaštiti napominju da je prilikom smeštaja osobe u državni dom neophodna njena saglasnost, dok u privatnim domovima saglasnost daje ona osoba koja smešta staru osobu.
U oba slučaja, međutim, česte su zloupotrebe srodnika, lekara, ”prijatelja”, pa i socijalnih radnika koji sa starim osobama sklapaju ugovore o doživotnom izdržavanju i iz tog razloga im traže novu adresu.
Radim u privatnom Domu.Nadam se da niko ko ovo cita nece dozivjeti da bude smjesten i jedan dan u Domu tipa ovog gdje zaradjujem sada platu.Biti mrtav zvuci makar dostojanstveno.
Bravo na hrabrosti sto iznosis istinu iz prve ruke to bi svako posten ko radi u domu trebao da iznese,!
Zasto, Snezana? Budite malo konkretniji, ako ikako mozete jer vase informacije mogu nekome spasti zivot. Hvala puno unapred.