Ova godina prepuna je “okruglih” godišnjica nekih od najvažnijih događaja iz ratnih devedesetih. Posle Srebrenice i “Oluje”, u novembru na red dolazi Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, piše Blic, navodeći diplomatske izvore po kojima već od septembra treba očekivati niz inicijativa i na međunarodnom planu i u BiH, koje će zapravo predstavljati udar na Republiku Srpsku.
RS i njen predsednik Milorad Dodik doživljavaju se na Zapadu kao glavni kočničari za uspostavljanje “funkcionalne BiH” i to jer insistiraju na svojim maksimalnim nadležnostima u okviru Dejtonskog sporazuma, navodi beogradski list.
“Uslovi za izmenu Dejtona sada ne postoje. Reč je o međunarodnom pravnom aktu koji se ne može menjati bez pristanka Srbije i Rusije”, saglasni su sagovornici Blica.
Oni, međutim, dodaju da će u susret 20. godišnjici u raznim međunarodnim forumima, počev od okruglih stolova u uticajnim institutima, preko javnih obraćanja političara, pa do zvaničnih institucija poput Evropskog parlamenta, biti stvarana atmosfera za ponovni pokušaj ustavne reforme u BiH.
Predsednik RS Milorad Dodik nedavno je potvrdio da ima saznanja da se razmatra donošenje rezolucije o Dejtonu u SB UN.
“Očigledno je da će različiti faktori inicirati neki tekst o Dejtonskom sporazumu, 20 godina posle, pred Savetom bezbednosti. Nadam se samo da će se postići opšti konsenzus o tome i da neće biti kao što je bilo sa rezolucijom o Srebrenici, koja je odbijena zato što nije bila usaglašena. Ona je bila deo gledanja samo jedne strane, koja je pokušala da je nametne – rekao je Dodik za “EuroBlic”.
Mirovna konferencija za BiH, kojom je okončan rat u toj zemlji, trajala je od 1. do 21. novembra u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson kod grada Dejtona u Ohaju. Glavni učesnici su bili Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, koji su kasnije u Parizu i potpisali sporazum, a pregovarač Ričard Holbruk. Niko od njih više nije među živima”, podseća Blic.