Politko: Sastanak u Berlinu otkrio disfunkcionalnu evropsku diplomatiju

Francuski predsednik Emanuel Makron otišao je u Berlin ranije ove nedelje da bude sudomaćin samita vođa Zapadnog Balkana zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel sa ciljem da se podstaknu pregovori između Srbije i Kosova, podseća se u članku.

Frustrirani neuspehom Evropske unije da sklopi dogovor kojim bi se smirile tenzije Merkel i Makron rešili su da uzmu stvari u svoje ruke, ali kada je samit završen u ranim jutarnjim satima u utorak verovatno su poželeli da nisu, piše autor članka.

Umesto da ostvare proboj Merkel i Makron su nesvesno javnosti prikazali disfunkcionalnu evropsku diplomatiju.

“Samit je ukazao ne samo na podele između Kosova i Srbije, nego takođe između Pariza i Berlina i između zemalja članica EU i njenog aparata za spoljnu politiku u Briselu”, navodi se u članku.

Tenzije između Beograda i Prištine ponovo su izbile kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznavanje Prištine, a Beograd je jasno dao na znanje da neće dalje učestvovati u dijalogu između dve strane ako se takse ne ukinu, podseća autor.

Uoči samita izgledalo je da ni Kosovo ni Srbija nisu spremne ni malo da popuste oko dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, tako da su se neke diplomate privatno pitale da li treba samit da se uopšte održi.

U ovom slučaju učesnici nisu mogli da se slože ni oko uopštenih zaključaka koje su Berlin i Pariz razdelili pred samit.

Uprkos njihovom neslaganju i Makron i Merkel su se nadali da će iskoristiti zamah zbog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije oko imena da ostvare neku vrstu prodora oko Srbije i Kosova.

Bili su razočarani. Sastanak na kome su još bile vođe iz Albanije, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije i koji je trebalo takođe da razmatra aspiracije regiona ka EU brzo se zaglibio u blokadi između Srbije i Kosova.

Stigle su kritike da je daleko od popravljanja situacije nespretna diplomatija Berlina i Pariza samo još pogoršala stvari.

Jedina srećna osoba je bila visoka predstavnica EU Federika Mogerini, rekao je jedan učesnik, prenosi Politiko. Autor ukazuje da su organizovanjem samita van okrilja EU koji vodi svoj proces namenjen normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, Francuska i Nemačka zapravo pokušali da preuzmu inicijativu od Brisela. Mogerini jeste bila pozvana ali joj je data mala uloga na sastaku.

Samit je skrenuo sa puta odmah čim je počeo. Kosovska delegacija je bila podeljena oko toga da li da prihvati kompromis, predsednik Hašim Taći prihvatao je neku vrstu dogovora, ali takse spadaju pod ovlašćenja premijera Ramuša Haradinaja, njegovog političkog rivala.

Haradinaj je jasno rekao da njegova vlada neće odustati od taksi dok Srbija zvanično ne prizna suverenitet Kosova.

Pošto je više sati pokušavao da ubedi kosovskog premijera da prihvati kompromis da smiri spor sa Srbijom Makron se oštro rekao Haradinaju da “nije u položaju da traži bilo šta”, dok je grupa vođa iz regiona posmatrala, prenelo je dvoje ljudi koji su tome prisustvovali u Berlinu.

Za vreme pauze Merkel i Makron su se odvojili sa Haradinajem. Nagovarali su ga da odustane od taksi na šest meseci da dozvoli da se nastave pregovori o širem sporazumu, nudeći mu kao šargarepu ukidanje viza za EU šengen zonu za Kosovo. Haradinaj nije hteo da popusti.

“Hoću priznanje”, rekao je Haradinaj prema navodima osobe koja je bila prisutna.

Mnogi posmatrači smatraju da ukoliko Srbija ikad pristane da prizna Kosovo to bi moglo da se desi samo na kraju procesa koji bi ponudio veliku nagradu Beogradu, kao što je to članstvo u EU.

U jednom trenutku Makron je izdvojio Haradinaja da sa njim privatno razgovara, ovaj je ostao pri svom stavu, da traži da prvo Srbija prizna Kosovo.

Merkel i Makron su uvideli da nikud to ne ide i zaključili su sastanak, posle koga je Merkelkina kancelarija izdala zajedničko francusko-nemačko saopštenje u kome se navodi da su se Srbija i Kosovo složile da rade konstruktivno na normalizovanju odnosa. Samo kad bi tako bilo, navodi autor.

Nije pomenuto da bi dve strane mogle ponovo da počnu svoj zamrznuti dijalog.

Merkel i Makron izgledaju rešeni da nateraju Haradinaja da popusti, i zakazali su još jedan samit sa suprotstavljenim stranama početkom jula u Parizu.

Mogerini nema mnogo da pokaže oko napora koje je do sada uložila u tom procesu, ukazuje se u članku. Kritikovana je što nije mogla da izađe iz zastoja između Kosova i Srbije iako je pokušavala mesecima. Takođe je stvorila problem zbog prihvatanja plana o takozvanoj razmeni teritorija duž etničkih linija.

Iako to neki u Beogradu i Prištini podržavaju, Merkel je duboko protiv jer je zabrinuta da bi se time postavio opasan presedan u regionu sa mračnom istorijom etničkog čišćenja, piše Politiko.

Francuska je u međuvremenu bila mnogo dvosmislenija oko ideje o razmeni teritorija. Makron je uoči samita u saopštenju rekao da oni neće nastojati da nametnu rešenja u regionu i govorio je da nema tabua.

Kao i EU SAD vrše pritisak na Kosovo da odustane od taksi. Kosovska delegacija sastala se sa američkim ambasadorom u Nemačkoj Ričardom Grenelom pre samita, i on je ponovio tu poruku. Jedino pitanje oko koga se podeljeni kosovski političari slažu je da SAD treba da bude više uključen u taj proces.

Haradinaj koji se protivi bilo kakvoj promeni granica tvrdio je posle samita da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda ali drugi učesnici to demantuju, piše Politiko.

Blic: EU želi da isključi SAD iz kosovskog procesa

Vodeće članice EU, Nemačka i Francuska,  sastankom u Berlinu na kome je pokušano restartovanje pregovora o Kosovu i vraćanje pronalaženja rešenja pod okrilje Unije, nastoje da iskljuće administraciju predsednika SAD Donalda Trampa iz kosovoskog procesa, piše danas Blic u članku o tome šta se dešavalo iza kulisa sastanka.

Na samitu Zapadnog Balkana i prvoj rundi održanoj pre nekoliko dana u Berlinu domaćini Angela Merkel i Emanuel Makron poručili su da je kosovski dijalog dobio razmere koje nisu u skladu sa stavovima EU, prenosi Blic svoja saznanja.

Kako se navodi, to se pre svega odnosi na rešenje kosovskog problema koje bi podrazumevalo razgraničenje Srba i Albanaca, odnosno teritorija gde su većina, što je ideja koju su prihvatili delovi američke administracije i davali vetar u leđa stranama u dijalogu da idu u tom pravcu.

“Na samitu je jasno dato do znanja da ‘nema igre granicama’ na Balkanu i u okviru Evrope,” rekao je za Blic visokopozicionirani strani diplomata.

Ta ideja se u vodećim EU državama a posebno u Nemačkoj, tumači kao stvaranje žarišta i pokušaj dodatnog demontiranja evropskog prostora preko Balkana.

“Bilo kakvo menanje granica otvara pitanje Republike Srpske ali i velike Albanije, i mi to vidimo kao klicu haosa koji bi gotovo sigurno lančano usledio, kada je reč o evropskoj administraciji smatramo da je sastanak u Berlinu sprečavanje u poslednjem trenutku. Nadamo se da će nastavkom samita u Parizu tako i ostati”, rekao je Blicov izvor.

Sagovornik Blica je dodao da nema igara sa granicama i Trampovom administracijom na prostoru Evrope ako se žele evropske pare i donacije koje prednjače, ukazavši da dodatno Priština želi viznu liberalizaciju.

Izvor je kazao da u Berlinu nije vršen pritisak da se prizna Kosovo, da to ne spada u hitne stvar, a da se kao hitno smatra vladavina prava, demokratija, borba protiv kriminala.

Kako navodi Blic, predstavnici Prištine posebno Hašim Tači, odbijaju ovakvu verziju događaja i “čekaju pomoć Amerikanaca”.

Pominjala se i mogućnost da se takse koje su uvedene na srpsku robu suspenduju na šest ili četiri meseca a Merkelova i Makron nudili su da u tom slučaju lično uđu u dijalog između Beograda i Prištine, navodi izvor Blica iz diplomatskih krugova i dodaje da kao što se može videti iz daljeg razvoja događaja, ponuda nije prihvaćena.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je za Blic da bi Merkelova i Makron uskoro morali da pokažu kapacitet na prvom testu, da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog.

Joksimović je navela da je nelogično misliti da oni nisu i do sada bili posredno uključeni posredstvom svojih delova adminstracije u svim EU institucijama, a posebno u okviru Evropske spoljnopolitičke službe.

To bi značilo da je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, u okviru koje je Briselski sporazum i dijalog, bila nekoordinirana i ne do kraja usaglašena, rekla je Joksimović. Ona je ukazala da direktno uključivanje može da bude namera da se delimično menja način vođenja i koordinacije zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Joksimovć je rekla da ne zna kako će to uticati na dalji tok dijaloga ali da bi pre svega trebalo da pokažu kapacitet, a to je da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog.

Sledeći sastanak dogovoren je, kako navodi Blic, za 1. jul u Parizu, da bi se ponovo pokušalo pronalaženje rešenja za nastavak dijaloga koji je zapao u ćorsokak zbog taksi od 100 odsto koje je na robu iz Srbije i BiH uvelo Kosovo.