Iako se na samitu očekuju razgovori o saobraćajnoj infrastrukturi i povezivanju, o problemu nezaposlenosti, kao i potpisivanje nekih sporazuma – poput onog o kulturnoj saradnji Austrije i Kosova, izbeglička kriza mogla bi zaseniti ostale teme, navela je hrvatska agencija.
Uoči bečkog sastanka nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland u Berlinu dali su novi francusko-nemački podsticaj evropskom odgovoru na izbegličku krizu i zatražili ujednačen odgovor Evrope zbog vanredne situacije, kao i ravnopravnu podelu izbeglica.
Iz Brisela se čuju pozivi o usaglašavanju spiska sigurnih zemalja u koje bi se vratili azilanti, a otvorio prostor za one kojima zaista preti progon. Čini se da izbeglička kriza ugrožava i šengenski režim.
Konferencija o Zapadnom Balkanu biće održana u četvrtak 27. avgusta u Beču, kao deo Berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Merkel u cilju podsticanja evropskih integracija u zemaljama Zapadnog Balkana.
Očekuje se da će na konferenciji učestvovati svih šest predsednika vlada: premijeri Albanije Edi Rama, Srbije Aleksandar Vučić, Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić, Crne Gore Milo Đukanović, Makedonije Nikola Gruevski i Kosova Isa Mustafa. U organizaciji skupa učestvuje i austrijski kancelar Verner Fajman, a na konferenciji će učestvovati i italijanski šef vlade Mateo Renci. Evropsku uniju zastupaće šefica diplomatije Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han.
Kao domaćin konferencije, Fajman je uoči skupa izjavio da namerava države učesnice da ohrabri u njihovim naporima približavanja Uniji i da im oda priznanje za sprovođenje reformi, ali i da upozori na one koje su još potrebne, posebno u vladavini prava i borbe protiv korupcije. Hrvatsku i Sloveniju, zemlje koje se doživljavaju kao neka vrsta karike između Unije i zemalja regiona, predstavljaju premijeri Zoran Milanović i Miro Cerar, što će biti njihovo prvo učestvovanje na istom sastanku nakon izbijanja arbitražne afere, navodi Hina.
Dok je rešenje graničnog pitanja između Zagreba i Ljubljane postalo neizvesno nakon povlačenje Hrvatske iz arbitražnog postupka, sporazum o granici trebalo bi u sredu u Beču na marginama skupa da potpišu Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
To će biti prvi sporazum o razgraničenju koji BiH potpisuje s nekim od suseda.
Crna Gora je među zapadnobalkanskim zemljama najviše napredovala na putu približavanja EU-u i već neko vreme vodi pristupne pregovore.
Srbija je formalno počela pregovore o pristupanju, ali na otvaranje prvih poglavlja još čeka, a jedan od uslova je i normalizacija odnosa s Kosovom koje još ni na koji način nije pridruženo Uniji.
Makedonija već deceniju ima status kandidata iako je Evropska komisija preporučila otvaranje pristupnih pregovora pre šest godina. Pregovori nisu počeli zbog spora s Grčkom oko imena države.
Albanija takođe ima status kandidata i čeka na datum početka pregovora, a BiH je jedina koja još nije ni podnela zahtev za članstvo, podseća Hina.
Srpski premijer Vučić ranije je najavio da bi voleo da jedna od tema konferencije u Beču bude njegov predlog o zajedničkom danu sećanja za žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji, koji je već odbijen u delu regiona pa je verovatno da neće biti na dnevnom redu skupa.
Pored susreta premijera u Beču će biti održan i sastanak ministara spoljnih poslova, a oni bi trebalo pored ostalog da razgovaraju o regionalnoj saradnji, migracijama, verskom dijalogu i ekstremizmu. Paralelno će se u četvrtak sastati i ministri privrede.
Uz bilateralne susrete, panel rasprave i druge događaje u Beču na marginama samita, kao zanimljivost je najavljena i fudbalska utakmica fudbalskih klubova EU i budućih članica EU. Za prvi bi, kako stoji u najavi austrijskog ministarstva za evropske integracije i spoljne poslove, trebalo da igraju Edi Rama, Hašim Tači, Nikola Gruevski i Aleksandar Vučić, a za drugi austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurc i slovenački premijer Cerar.