U njihovom današnjem saopštenju nije navedeno koje su nacionalnosti te osobe, ali je njihov broj gotovo duplo manji u odnosu na prethodni period, kada je u ilegalnom prelasku granice dnevno “hvatano” više od hiljadu ljudi, mahom Albanaca sa Kosova.
Mađarska policija, kako je saopšteno, pokrenula je postupak protiv 68 Albanaca sa Kosova i 9 građana Sirije koje su priveli juče i prekjuče na teritoriji pogranične Županije Bač-Kiškun.
Oni su uhvaćeni u ukupno 13 grupa koje su zatečene u nelegalnom boravku u Mađarskoj, a među njima je bilo 27-oro dece koja su smeštena u za to pripremljena prihvatilišta, gde su po nadzorom starijih.
Ispostavilo se da dva Albanaca sa Kosova od ranije imaju zabranu ulaska i boravak u Mađarskoj.
Kako se navodi, svi su zatražili azil i predati su u nadležnost imigracione službe.
Osim toga, kako je saopšteno iz Mađarske policije, pre dva dana na granici sa Austrijom uhapšen je jedan državljanin Srbije zbog toga što je za novac prevozio tri Albanca sa Kosova bez dokumenata u pravcu Beča.
Vučić: Srbija preduzima mere u dogovoru sa drugim zemljama
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.
“Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli”, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa “Beogradski dijalozi”.
On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.
Vlada Kosova priprema mere za predupređenje migracija
Vlada Kosova priprema konkretne mere kojima će pokušati da spreči masovnu ilegalnu migraciju stanovnika u zemlje Evropske unije, rečeno je danas.
Portparol Vlade Kosova i ministar rada i socijalnog staranja Arban Abraši je u izjavi za portal Gazetablic.com izjavio da je Vlada “u procesu izrade konkretnih mera”.
“Počelo je sa otpisivanjem dugova, a nastavićemo i sa drugim merama, koliko to budžet bude dozvolio. Dogovoreno je da u procesu rebalansa prioritet imaju mere za sprečavanje i borbu protiv ilegalnih migracija”, rekao je Abraši.
Naveo je da će rebalans doneti fiskalne, poreske i druge olakšice koje se odnose na stvaranje povoljnih uslova za preduzetništvo, kao i posebne fondove u podršci poboljšanja stanja posebnih grupa građana, na povećanju blagostanja i otvaranja novih radnih mesta.
On je dodao da osim institucija, doprinos tom procesu treba da daju i opozicione stranke konkretnim idejama a ne ad hok predlozima.
Austrija: Masovna emigracija zbog lažnih obećanja
Lažna obećanja izbeglicama onih koji švercuju ilegalce, da će dobiti novac i boravišne takse, prouzrokovala je masovnu emigraciju kosovskih Albanaca u Austriju, izjavio je danas protparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Karl-Hajnc Grundbek.
Grundbek je bečkom dnevniku “Prese” rekao da oni koji švercuju ilegalce u zapadnu Evropu izbeglicama daju lažna obećanja koja podstiču nadu da će dobiti boravišne dozvole i novac.
“To su očekivanja koja se ispostave kao netačna”, podvukao je on.
“Prese” ukazuje da Austrijom već duže kruže glasine da građani sa Kosova u Austriji podnose zahtev za dobijanje azila “kako bi se bogatili na osnovu pomoći za povratak”.
Takve glasine podsetiču drastičan rast molbi za dobijanje azila građana sa Kosova, koji su u prvom mesecu ove godine pretekli i izbeglice iz Sirije, navodi list, za razliku od Grundbekakoji smatra da to ne može biti razlog, jer pomoć trenutno iznosi 50 evra, što “nije unosan posao”.
U januaru prošle godine “svega” 54 građana sa Kosova podnelo je u Austriji zahtev za dobijanje azila, a prošlog meseca to je učinilo čak 1.029 stanovnika Kosova.
Inače, zakon predviđa da se pomoć za povratak uplaćuje samo onim podnosiocima molbi za dobijanje azila koji se dobrovoljno prijave za povratak, a isplata je moguća samo nakon negativno rešenog procesa odlučivanja o zahtevu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ukazuje da postoje i razlozi zbog kojih se ne isplaćuje ta pomoć, a to je slučaj kada je neko počinio krivično delo ili se samo kratko zadržao u Austriji.
Prošle godine je, prema podacima tog ministarstva, 349 građana Kosova dobilo pomoć za povratak.
U 2014.godini građani Kosova podneli su 1.901 zahtev za dobijanje azila, a oko 616 lica je dobilo “skraćeni postupak” od 15 dana za rešavanje molbi koji inače traje četiri meseca. Kosovo je u Austriji tretirano kao “bezbedna zemlja porekla”, zbog čega se mole za azil retko pozitivno rešavaju, posebno kada se nezaposlenost navodi kao razlog za podnošenje zahteva za dobijanje azila.
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner, zbog dramatičnog rasta broja izbeglica sa Kosova, zatražila je skraćenje procesa rešavanja tih molbi, a Ministarstvo pokušava da i na Kosovu utiče na građane da ne pokušaju da dođu u tu zemlju i da ne očekuju da će dobiti dozvolu boravka.
Bavarska: Zaustaviti priliv azilanata sa Kosova
Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, posle objavljivanja najnovijih statističkih podataka o azilanatima, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti, prenela je danas nemačka štampa.
“Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku”, rekao je Herman, a mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije, lane u decembru.
“To smatram skandalom…tu zloupotrebu u hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti”, rekao je ovaj političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije, “sestrinske” partije svenemačke Hrišćansko-demokratske unije, kancelara Angele Merkel.
Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.
Sa Kosova je lane u decembru stiglo 1.956 zahteva za azil, a u novembru 1.622 zahteva.
Kada je reč o građanima Srbije, oni su u januaru ove godine ukupno podneli 3.328 zahteva, a u decembru lane ukupno 3.369, pokazuje statistika, prema kojoj su u januaru ove godine po ukupnom broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj na prvom mestu građani Sirije, na drugom je Kosovo, na trećem Srbija, a zatim slede Albanija, Avganistan, Irak, Makedonija i Bosna.
Nemacka ambasada u Prištini upozorila je na “lavinu azilanata sa Kosova”, objavio je “Bild am Zontag”(BamS), navodeci da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
“Koliko je dramaticna situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, pokazuje i poziv u pomoć nemačke ambasade u Prištini od 3. februara, upućen Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, gde se kaže da iseljavanje Kosovara dramaticno raste”, piše BamS.
U tekstu o masovnom, uglavnom ilegalnom odlasku kosovskih Albanaca, najcešce u pravcu Nemacke, list objavljuje brojne fotografije – od usamljenog coveka sa bebom u narucju u blizini srpsko-mađarske granice, preko mladih Albanaca na ulici u mađarskom selu Ašothalom, takođe u blizini srpsko-mađarske granice, do kombija punog “ilegalnih iseljenika sa Kosova, koje je otkrila srpska policija” i kosovske predsednice Atifete Jahjage, ozbiljnog lica i pod kišobranom “koja pokušava da odvrati svoje zemljake od puta”.
“Bild am Zontag” piše da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveci broj njih ide ilegalno u pravcu Nemacke, gde ih, prema mišljenju nemackih diplomata, “mami” dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo.
Ako bi se trend odlaska nastavio, onda bi mesecno od 25.000 do 30.000 ljudi napustilo Kosovo, odnosno, u toku jedne godine 300.000 ljudi, što je šestina ukupnog stanovništva, prenosi list procene nemackih diplomata, koji traže da odbijeni podnosioci zahteva za azil u Nemackoj hitno i bez ikakvog odugovlacenja budu vraćeni nazad.
Nemacke diplomate sa Kosova pišu centrali u Berlinu da se postupak povratka u zemlju mora skratiti i zahtevi za azil gradana Kosova hitno razmatrati i ukazuju na to da su prošle godine “pre svega pripadnici Roma i Aškalija” bili ti koji su dolazili, a da sada krece i “srednja klasa”.
U pismu nemackih diplomata se kaže da se medu ljudima prica da azilantski postupak u Nemackoj i dalje traje dugo, tako da ljudi nekoliko meseci mogu da racunaju sa “dobrom egzistencijom”, a BamS navodi da je u kafanama na Kosovu među gostima dominanatno pitanje “Kada ideš za Nemacku”?
Raste broj napada na azilante
Broj napada desničarskih ekstremista na azilante u Nemačkoj raste, i u poslednjem kvartalu prošle godine zabeleženo je 67 takvih napada, što je više nego u celoj 2013. godini, piše danas nemački dnevnik “Tagešpigel”.
U kategoriju takvih napada spadaju, kako se navodi, od napada na azilantske domove do napada na same azilante i od raspirivanja rasne mržnje do napada oružjem ili zapaljivim sredstvima.
Pitanje azilanata u Nemačkoj jedno je od najvažnijih unutrašnjo-političkih tema koje je izazvalo i okupljanja u okviru Pegide – Saveza patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapada, a statistika kaže da je samo u prošlom mesecu podneto 25.042 zahteva za azil, što je 73,1 odsto više nego u istom mesecu lane.
U januaru ove godine najviše zahteva za azil podneli su građani Sirije (5.530), Kosova (3.630) i na trećem mestu Srbije, odakle je stiglo 3.328, što je nešto manje nego u decembru lane, kada je bilo podneto 3.369 molbi.
Pitanje masovnog ilegalnog dolaska građana Kosova, tema je pisanja nemačke štampe i diskusija političara.
Nemacka ambasada u Prištini upozorila je na “lavinu azilanata sa Kosova”, objavio je Bild am Zontag” (BamS), navodeci da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemackih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
“Bild am Zontag” piše da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveci broj njih ide ilegalno u pravcu Nemacke, gde ih, prema mišljenju nemackih diplomata, “mami” dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo i mogućnost s tim u vezi da nekoliko meseci imaju “dobru egzistenciju”.
Ako bi se trend odlaska nastavio, onda bi mesecno od 25.000 do 30.000 ljudi napustilo Kosovo, odnosno, u toku jedne godine 300.000 ljudi, što je šestina ukupnog stanovništva, prenosi list procene nemackih diplomata, koji traže da se odbijeni podnosioci zahteva za azil u Nemackoj hitno i bez ikakvog odugovlacenja vrate nazad.