Drugu eksploziju ispred te pijace, avgusta 1995. godine, po rečima Zorice Subotić, takođe nije mogla izazvati minobacačka granata zato što specijalni radar Unprofora nije snimio let projektila i jer niko nije čuo “zvuk ispaljenja”.
Karadžića (67), tadašnjeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njene vojske, optužnica tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, od 1992 do 1995. godine.
Po optužnici, jedna minobacačka granata koja je na Markalama 5. februara 1994. godine ubila 66, a ranila više od 140 građana, bila je ispaljena sa položaja VRS.
Karadžić je optužen i za smrt 43 osobe i ranjavanje 75 ljudi ispred Markala, što je, kako kaže optuzznica, 28. avgusta 1995. godine izazvala granata ispaljena iz minobacača VRS.
Posle analize nalaza istrage sarajevske policije i Unprofora, i tragova na terenu, Subotić je svedočila da je bilo nemoguće da minobacačka granata februara 1994. godine na označeno mesto na pijaci padne pod utvrđenim uglom, a da prethodno ne udari u krov tezge i time se aktivira.
“Praktično nemoguće” je, po Karadžićevom veštaku, da stabilizator, odnosno rep granate, posle eksplozije ostane potpuno ukopan u asfaltnu podlogu, pokriven zemljom, kako je prikazano na filmu koji su istražitelji snimili posle eksplozije.
To je “potpuno tehnički neobjašnjivo” i fizički nemoguće, rekla je Subotić, objasnivši da pri udaru i eksploziji, stabilizator granate “istiskuje” okolno tlo, te ne može biti njime zatrpan.
Prikazujući fotografije i snimke sa uviđaja, svedokinja je tvrdila i da je veštak optužbe, sarajevski profesor Berko Zečević, utvrđujući ugao pada granate, “potpuno proizvoljno” manipulisao repom granate i kraterom iz kojeg je rep iskopan.
Subotić je tvrdila i da je Zečević, da bi dokazao da je granata mogla pasti na mesto eksplozije, a da ne udari u krov tezge, pogrešno nacrtao izgled tezgi na Markalama, s kosim umesto ravnim krovovima.
“Na osnovu svih vrlo detaljnih analiza, svih provera na osnovu raspoloživog materijala, zaključili smo da nije postojala mogućnost da mina doleti na to mesto, a da ne udari u krov tezge. Jedina mogućnost da se aktivira na tom mestu je da bude statički aktivirana”, rekla je Subotić.
Veštak odbrane je, kao pretpostavku, izložila da je nađeni rep granate “prethodno bio zakopan u zemlju” i da je “preko njega zatim bila postavljena mina koja je daljinski aktivirana”.
Subotić je ocenila i da nije moguće da jedna granata od 120 milimetara čija je “ubojna moć ograničena”, izazove toliki broj žrtava.
Karadžićeva svedokinja je tvrdila da joj je Zečevich potvrdio da su na pijaci nađeni tragovi još jedne eksplozije koja “nigde nije spomenuta”.
Analizirajući drugu eksplozije, na ulici ispred Markala avgusta 1995. godine,
Subotić je ocenila da je “nemoguće” da je granata doletela na mesto i pod uglom koje je odredila istrage policije u Sarajevu i snaga UN, a da radar Unprofora ne zabeleži let projektila.
Kao “nemoguću”, Subotić je odbacila tvrdnju optužbe da se granata “provukla ispod radarskog snopa”.
Tvrdnju tužilaca da je u okolini Markala istog dana eksplodiralo pet granata i da je poslednja izazvala stradanje civila, svedokinja je opovrgavala, pozivajući se na iskaze svedoka koji nisu čuli te eksplozije.
“To se moralo čuti… Pretpostavljam da bi se ljudi razbežali da su čuli eksplozije oko sebe”, kazala je svedokinja.
“Plitak, jedva vidljiv” krater granate, vidljiv na snimku sarajevske policije, znači, po nalazu balističarke odbrane, da je granata imala slabije punjenje i da je doletela s manje udaljenosti. I ako je granata bila lansirana sa najmanje moguće udaljenosti od 900 metara, sa teritorije Armije BiH, zvuk ispaljenja neko je morao čuti.
Subotić je izjavila i da je obišla sve moguće položaje sa kojih je granata, po nalazima vlasti u Sarajevu i Unprofora, mogla biti ispaljena i utvrdila da se ni na jedan od tih polozzaja nije mogao postaviti minobacač.
Na mestu eksplozije, bila su, po rečima svedokinje, nađena dva različita repa granate, a treći koji ima tužilaštvo Tribunala, različit je od oba.
Komentarišući snimke načinjene neposredno posle eksplozije, balistički ekspert odbrane je “neočekivanim” za dejstvo granate od 120 milimetara nazvala to što “dva metra od centra eksplozije povređeni sede i traže pomoć”.
Fotografiju žrtve, nagnute preko ograde, čiji je desni deo tela gotovo potpuno razoren, Subotić je prokomentarisala rečima: “Nemoguće je da povredu koja je prikazana izazove parčadno dejstvo mine od 120 milimetara, zato što ona ne deluje u snopu koji bi mogao da ostrani toliki deo tela”.
Svedokinja je ukazala i na snimke kružnih rana žrtava, nanetih, kako izgleda, kuglicama, rekavši da minobacačke mine ne sadrže kuglice.
Tužioci su danas započeli, a sutra će nastaviti unakrsno ispitivanje veštaka odbrane za balistiku.
Optužnica Karadžića tereti i za genocid u Srebrenici, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce pripadnike mirovnih snaga UN od 1992 do 1995. godine.