“Tim rokom smo preuzeli obavezu izmene Ustava, a obavezana je i Narodna skupština da do tog roka usvoji izmene Ustava. To znači da bi rad na izmenama već trebalo da počne da se zahuktava, kako bi sav posao bio okončan do kraja 2017. godine”, rekao je Backović na sastanku radne grupe za poglavlje 23.
Izneme Ustava, koje se tiču pravosuđa, osim “gorićih tema” kao što su način biranja članova Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (koje treba da garantuju nezavisnost tih organa) i zaštita podataka, obuhvatiće niz manje važnih pitanja, rekao je Backović.
Podsetio je da, kada su u pitanju izmene Zakona o javnom tužilaštvu koje garantuju njegovu nezavisnost od izvršne vlasti, Venecijanska komisija je preporučila da se sačekaju izmene Ustava.
“U svakom slučjau se mora otkloniti impresija zavisnosti da bi moglo da se govori o odgovornosti”, naveo je Backović i pozvao organizacije civilnog društva da se više i aktivnije uključe u reforme pravosuđa, kao što su angažovane u oblasti zaštite ljudskih prava.
Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić smatra da bi, i pored preporuke Venecijanske komisije, trebalo da se pre predstojećih izbora za članove DVT izmeni Zakon o tom tužilačkom organu.
Izmene koje predlaže to Udruženje tiču se nivoa glasanja u javnotužilačkoj organizaciji.
Naime sada za predstavnika višeg tužilaštva u DVT glasaju samo tužioci iz viših tužilaštva, za predstavnika osnovnog tužilaštva samo tužioci iz osnovnih tužilaštva i tako dalje…
“To znači da nemaju svi glasovi istu vrednost, što je loše sa stanovišta reprezentativnosti. Mi se zalažemo da se omogući da svi tužioci glasaju za kandidate svih nivoa”, rekao je Ilić.
Druga izmena se odnosi na broj glasačkih mesta u tužilaštvima, a treća da Republički javni tužilac više ne bude i na čelu DVT po funkciji, već da članovi sami biraju predsednika tog tela, kako bi se otklonio uticaj hijerarhije na proces odlučivanja.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radomir Lazić ukazao je da tužilaštvo treba da bude nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti, ali da to ne znači da bi postalo nova – četvta grana vlasti.
“Tužilaštvo je po svojoj prirodi, procesno vezano za sud koji donosi odluke o njegovim predlozima i nije nezavisno u odnosu na sudsku vlast”, ukazao je Lazić.
Sastanku radne grupe u Narodnoj skupštini, prisustvovali su i predstavnici brojnih nevladinih organizacija.
EU ne zna šta će sama sa sobom, da li će da ukine Šengen ili ne, da li će da vrati policiju na granice, da li će Velika Britanija da napusti 2017. EU ili će da ostane, hoće da menja Dablinski sporazum koji reguliše pitanje azila u zemljama EU, ali ne zna kako, a vi bi da menjate Ustav i da se dodvoravate Evropi koja ne zna šta sa milionima izbeglica koji su došli i koji će još doći. Videćete kad krene talas izbora po zemljama EU kako će da osvoje jako puno poslaničkih mesta u nacionalnim parlamentima desničarske i ekstremno desničarske stranke. Evropa se radikalno menja, a mi bi da organizujemo muzički festival za mlade “Radost Evrope” i nadamo se kako će svi da padnu na dupe kad ih zadivimo našim duhom koji je ovde nekad postojao, ali je nažalost nepovratno nestao. Umesto da menjate Ustav dajte Ustavnom sudu da oceni ustavnost Briselskih sporazuma (oni čuveni “5:0 sporazumi” i onaj od pre dve godine). Ako to odbijete i ne napravite, odakle vam mandat i legitimitet za takvu drskost?