Na koga se odnosi zakon istraživao je Novi magazin.
Opravdanje za usvajanje ovog zakona je prenatrpanost srpskih zatvora, ali kome će se sve biti ublažene kazne i ko će se naći na slobodi ovako neselektivnom amnestijom je posebno pitanje.
Osuđeni za ubistva i pokušaje ubistava, nasilničko ponašanje, pa i za dilovanje droge ukoliko nisu u organizovanoj grupi, a kazne su im manje od 30 godina zatvora ovim zakonom oslobađaju se čak četvrtine kazne.
Ovako neselektivna amnestija na slobodu izvodi Andriju Draškovića, kome se sudilo jedaneest dugih godina, a osuđen je tek nekon reforme pravosuđa i to na devet godina zatvora. U pritvoru i zatvoru do danas je proveo gotovo šest godina. Ukoliko skupština ovakav zakon usvoji on će istog dana biti na slobodi.
Slična situacija je i sa Urošem Mišićem, navijačem Crvene zvezde, koji je osuđen za napad na službeno lice na pet i po godina zatvora. Njemu se kazna i ovako bliži kraju, ali danom stupanja na snagu ovog zakona on je svakako mnogo bliži slobodi.
Prema zakonu o amnestiji koje Vlada Srbije usvojila na spisku onih kojima će biti drastično umanjena kazna naći će se recimo i Sreten Jocić, osuđen na petnaest godina zatvora, osuđeni za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona ili Luka Bojović.
Prema predlogu zakona o amnestiji koji je usvojila Vlada Srbije i uputila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku, cele kazne biće oslobođeni oni koji su bili osuđeni na zatvor do tri meseca, a polovine oni koji su su osuđeni kaznom do šest meseci zatvora. Ostalima će kazne biti smanjene za 25 odsto. Iz amnestije se izuzimaju osuđeni na kazne zatvora od 30 do 40 godina, osuđeni za krivična protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivična dela protiv polne slobode, osuđeni za nasilje u porodici, primanje i davanje mita kao i oni koji su osuđeni za dela iz oblasti organizovanog kriminala
Zamenik ombudsmana Miloš Janković smatra da je pri izradi zakona o amnestiji bilo neohodno da se obrati posebna pažnja, jer amnestija ne bi trebalo da se odnosi na sve učinioce težih krivičnih dela. On objašnjava da je ovaj zakon deo strategije o smanjenju prenatrpanosti zatvora u Srbiji koja je usvojena još pre dve godine. To otvara pitanje zašto se šalje skupštini po hitnom postupku.
“Načelni stav obudsmana je da bi usvajanje zakona po hitnoj proceduri uvek trebalo izbegavati”, navodi Janković za Novi magazin.
Milan Antonijević iz YUCOM-a kaže da amnestija mora biti urađena filigranski i da se tačno zna šta će se njome postići.
“Nažalost, zatvor je mesto koje služi da se skupe kontakti i razmene vizit karte. Nedopustivo je da niko ne bavi pitanjem resocijalizacije i uključivanja tih ljudi u društvo. Samom amnestijom pa makar i za laka krivična dela ništa se ne postiže ako će oni koji iz zatvora izađu naići na diskriminaciju koja će ih hteli ne hteli ponovo vratiti u zatvor”.
Od onolikih predizbornih obećanja, Vlada je po hitnom postupku odlučila da prvo kriminalce pusti na slobodu, a posle će,valjda,da se bori protiv kriminala! Brifinzi, saopštenja, pa malo otvaraju tržne centre, pa opet saopštenja…pravi rialiti šou. I kad Ekrem kaže da neki propali političari priznaju odakle im pare, jer on jadan nema instrumente da proveri, gledaoci treba da puste po suzu za nemoćnim Ekremom. I sve tako do sledećih izbora.
Da li se ovom amnestijom udara samar ostecenim gradanima.Oslobadanjem i podilazenjem kriminalcima posteni gradani se osecaju porazeni i duboko povredeni.Na to se nije mislilo.Na sledecim izborima jasno je da ce glasati protiv onih koji se ulaguju kriminalcima
Pravi kriminalci u ovoj drzavi su u foteljama, a ljudi sto trunu u zatvorima su zrtve ove lopovske drzave
ajde da legalizujemo ubistvo i pljačku!To je mnogo efikasnije i delotvornije