Bjelić tvrdi da bunt nije prošao.
„Čak ga je i više, samo smo ga malo raširili po celoj Srbiji. Ono što smo najavili pred praznike da ćemo ići po zemlji, mobilisati ljude, razgovarati sa njima, da se tema podigne, da se sa ljudima na lokalu razgovara o izbornim neregularnostima… Prvi učinci su akcija sa kupusom, što je izazvalo i reakciju policije“, kaže on.
Ističe da od samog početla svi zajedno rade na različitim temama o nepravdi, izbornim neregularnostima.
„Postojale su ekipe studenata, koje su se bavile samo studentima, ima i mladih zaposlenih, roditelja… Došlo je do tog momenta kada smo hteli da se svi zajedno stavimo pod određenu masku zeca, koju smo iskoristili kao dobar motiv za akcije koje ćemo svi zajedno raditi na različitim nivoima u Srbiji. Bilo bi glupo odvajati to na neke različite segmente, imamo isti cilj, na istom cilju radimo“, kaže.
Aktivisti su saopštili da ih je policija, nakon akcije na protestu, pozvala na informativne razgovore.
„Kako je policija uopšte došla do toga ko su ljudi koji su bili pod maskama zeca. Naš drugar u Boru uopšte nije bio na akciji, čak nije ni znao šta se dešava, došla su mu tri inspektora i odvela ga na informativni razgovor“, kaže.
Objašnjava da se maske zeca koriste kao simbol.
„Simbol zeca koji je aktivan pred zoru i po noći najviše, radi neke lude stvari, a ne možeš ništa loše da kažeš. I predsednik nam je jednom rekao da smo se kao zečevi razbežali“, objašnjava.
Kaže da na proteste „Srbija protiv nasilja“, dolaze otkako su počeli.
„Naša uloga je bila da ljude animiramo i informišemo o stvarima koje se dešavaju. Ispred RIK smo Nikola i ja uzeli megafon da pričamo ljudima šta se dešava, to nam je bila najveća uloga, to nam je uloga i sada, da celu temu i priču raširimo na druge nivoe. Razgovaramo sa ljudima, nalazimo mlade ljude i pričamo, da čujemo šta oni imaju da kažu nama. Glavni cilj je da ljude informišemo o tome za šta se trenutno borimo i šta je problem, oko čega se digla ova cela tema, izbori su pokradeni, moramo ljudima da objasnimo kako se to desilo“, kaže Bjelić.
Efekte će, kaže, meriti kasnije.
„Mislim da imamo sasvim dovoljno vremena, do 8. februara, kada je zasedanje EP, dok se ne izglasa ta međunarodna revizija izbora. Ako Vlada, koja je nadležna da pozove komisiju međunarodnu, to ne uradi, mi ćemo morati da ostvarimo pritisak i na taj način da se natera da to uradi“, kaže.
Dve studentkinje su bile u poseti Briselu. Bjelić kaže da su se vratile sa većom nadom nego kad su otišle.
„Kažu da u EP nisu bili upoznati sa zloupotrebom biometrijskih fotografija iz naših dokumenata, da ih je to baš šokiralo, nisu upoznati ni sa sudskim procesima protiv studenata uhapšenih na protestima. Na EP je da izglasa takvu vrstu pritiska na Srbiju, na nama je da kažemo da želimo međunarodnu reviziju izbora, njih dve su sigurne da to možemo da uradimo, videćemo i dalje do 8. februara“, dodaje on.
Ne planiraju, kaže, da prestanu sa protestima.
„Da mobilišemo mlade po Srbiji, mladi su nam fokus, ali svako ko želi da učestvuje u promeni je dobrodošao, jer mi moramo da budemo promena. Mi i dalje razgovaramo, i sa ProGlasom i sa opozicijom, moramo da znamo, da bi se uskladili koraci, moramo biti otvoreni za sve vrste saradnje, planiramo naredne korake, ali u planu su i akcije u dugoročnom periodu“, kaže.
Ističe da u ProGlasu bide saradnika.
„Partnera da ovo izgura sa nama. Vidimo i u opoziciji, ali apel njima je da, ukoliko žele da sve ovo zajedno izguramo, moraju razgovarati sa sim zainteresovanim stranama, jer je to ključ uspeha. drugačije ne funkcioniše“, kaže.
Istakao je i šta primećuje kao grešku kod opozicije.
„Energija nije lepo organizovana, nije lepo usmerena, mora da postoji nešto što će da drži hajp. Prvo muzikom koju puštaš sa kamiona, jakim ozvučenjem, jakim porukama, da ih usmeravaš. Ako ljudi ne vide jasnu sliku šta želiš da uradiš, ne verujem da će se poistovetiti sa tobom. Imamo ozbiljnu saradnju sa ProGlasom“, kaže.
Planiraju i nove samostalne akcije, poput blokada koje su krajem godine organizovali, ali za to im je, naglašava, potrebna izgradnja ozbiljnije infrastrukture samog pokreta.
„Imamo ideje, imamo smer, na nama je da uradimo to što treba. Sve ostalo sa opozicijom i ProGlasom mora da bude sinhronizovano, kako bismo imali najbolje učinke“, kaže.
Ističe da ne planiraju da prestanu da postoje, čak i da opozicija pobedi na izborima.
„I njima će biti potreban neki kontrolni mehanizam, koji će da kaže ‘to što ste planirali da radite, ne možete da radite’,. Političari treba da se osećaju odgovornost prema narodu za stvari koje rade i da osećaju strah da ako ne rade to što treba, da će morati da odgovaraju ljudima“, kaže.