Pored Švedske i Danska i Nemačka takođe ispituju eksplozije. Javni tužilac Mats Ljungkvist iz švedskog tužilaštva ocenio je u saopštenju da je „istraga bila sistematska i temeljna“.
“Nemačka istraga se nastavlja i zbog tajnosti koja vlada u međunarodnoj pravnoj saradnji, ne mogu dalje da komentarišem saradnju do koje je došlo. Takođe, neću moći dalje da komentarišem zaključke švedske istrage niti da komentarišem bilo koje osumnjičene osobe u švedskoj istrazi”. rekao je Ljungkvist.
On je dodao da je imao dobru saradnju sa istragom koju su vodile nemačke vlasti.
Severni tok 1 i 2, dva gasovoda koji su postavljeni paralelno ispod Baltičkog mora, spajali su direktno najvećeg proozvođača gasa Rusiju i najvećeg evropskog kupca Nemačku.
U eksploziji ispod mora prekinut je Severni tok 1 a oštećen Severni tok 2 koji nikada nije ušao u funkciju jer je Nemačka obustavila proces sertifikacije neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.
Osim geopolitičkog uticaja, curenje gasovoda Severni tok je bila ogromna ekološka katastrofa sa pogođenim lokalnim divljim životinjama i ogromnim količinama metana ispuštenim u Baltičko more, što analitičari veruju da bi moglo biti najveće ispuštanje metana usled ljudske aktivnosti.