Ove godine je za prestižnu Nobelovu nagradu za mir nominovano rekordnih 278 kandidata, a iako se lista drži u tajnosti, neka imena su ipak otkrivena, prenosi AFP.
Kristijan Berg Harpviken, direktor Istitituta za mirovna istraživanja u Oslu (PRIO), jedan je od malobrojnih eksperata koji su objavili godišnju kratku listu mogućih pobednika, u čijem je vrhu papa Franja.
On je Snoudena, koji je obelodanio tajni program nadzora američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), a nominovala su ga dva norveška poslanika, rangirao iza pape, ali je priznao da bi američki uzbunjivač bio kontroverzni izbor pošto ga “mnogi i dalje vide kao izdajnika i kriminalca”.
Ipak, pet članova Nobelove komisije mogli bi da nagrade Snoudena, koga SAD smatraju beguncem i koji živi u egzilu u Rusiji, kako bi “podvukli nezavisnost komisije” od norveških i američkih vlasti, navodi se na vebsajtu Nobeliana.com koji uređuju vodeći norveški istoričari Nobelove nagrade.
Neki, međutim, odbacuju mogućnost da Snouden bude ovogodišnji laureat, a jedan od takvih je Robert Hard, direktor organizacije za zaštitu građanskih prava u Stokholmu.
“Bilo bi zaista hrabro dodeliti tu nagradu Snoudenu, ali mislim da se to neće dogoditi. Previše je kontroverzno, a i Skandinavci su isuviše naklonjeni SAD”, ocenio je ovaj ekspert.
Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve je na prvom mestu i na rang-listi najveće irske kladionice “Pedi Pauer”, ali bi, po svoj prilici, i to bio sporan izbor, navodi francuska agencija.
Kritičari, naime, ukazuju da bi proglašavanje pape Franje za ovogodišnjeg laureta izazvalo slične kritike kao kada je američki predsednik Barak Obama proglašen za dobitnika te nagrade 2009, manje od godinu dana nakon što je preuzeo predsednički mandat.
Tada su mnogi izneli pritužbe da je Obama nagrađen za “potencijalna buduća dobra dela, a ne za nešto što je već uradio”.
Među ovogodišnjim favoritima za Nobelovu nagradu za mir je Malala Jusafzai (17), pakistanka aktivistkinja koja se bori za pravo devojčica na obrazovanje, a koju su talibani ranili 2012, kao i kongoanski lekar Denis Mukvege.
Za dobitnika bi mogao biti proglašen i opozicioni ruski list “Novaja gazeta” koji zagovara demokratiju i ljudska prava, a koji je 1993. osnovao Mihail Gorbačov od dela svoje nagrade za mir, ili pak borac za ljudska prava Ales Bjalijacki iz Belorusije.
“Ove godine su predviđanja prilično dramatična, što znači da će liste potencijalnih laureata biti različite”, zaključio je Harpviken, izrazivši uverenje da će komisija tražiti kandidata koji je povezan sa značajnim preokretima i sukobima tokom protekle godine, “što ne znači da će ga i naći”.
Nagrada će biti svečano uručena 10. decembra, a prošlogodišnji dobitnik bila je Organizacija za zabranu hemijskog oružja.