Ruski tenk nove generacije

Iz, po pravilu ćutljivih ruskih vojnih izvora, poslednjih meseci prosto “cure” informacije o novom, revolucionarnom ruskom tenku pod radnim nazivom “Armata” ili T-99.

U skladu sa poslednjom iteracijom ruske vojne doktrine, kao i odlukama o masovnom (pre ili na)oružavanju ruske vojske, vojno se politički vrh odlučio da se postepeno oslobodi oko 22.000 skoro zastarelih tenkova, koliko ih sada imaju i zameni ih daleko manjim brojem novih, visokotehnoloških guseničnih mamuta.

Višegodišnje lutanje izazvano vrlo sumnjivim i čudnim vojno-ekonomskim odlukama, ruska je vojska izgleda najzad odlučila da ostavi iza sebe. Definisala je svoj put, koncepciju, cilj i potrebe. Posle bačenih 5 milijardi dolara na neuspešne projekte sopstvenih bespilotnih letelica, MO i domaća vojna industrija počeli su da “vade fleke” najpre sa “stelt” lovcem T-50, čiji razvoj vrlo uspešno napreduje, novim nuklearnim podmornicama klasa “Borej” i “Jasen”, da bi briljirali ubrzanim razvojem “perspektivne teške borbene platforme Armata” iz koje proističe i tenk T-99.

Dok se sledeće godine ne pojavi prototip, za sada se u javnosti za novi tenk koriste oba imena i “Armata” i T-99. Radikalnost i revolucionarnost dizajna se ogleda u tome što prvi put u kupoli neće biti posade, već će sva tri člana biti smeštena u telu tenka u posebnoj, visoko zaštićenoj kapsuli. Posada će time u potpunosti biti odvojena od kupole, autopunjača, kao i municije.

Ovakav dizajn ruski konstruktori razvijaju od ranih 90-ih, da bi ga kao “Objekat-195”, a u javnosti poznat kao tenk T-95 predstavili vojnom i političkom vrhu na zatvorenoj postavci u Omsku, jula 2010. godine. Tenk se pokazao kao jako skup i “već prevaziđen”, pa je iste godine doneta odluka da se taj projekat napusti. Na njegovoj je međutim osnovi i iskustvima prikupljenim kroz gradnju i ispitivanja, sazdan projekat “Armata”.

Prema “procurelim” informacijama “Armata” je slabijih karakteristika i performansi u odnosu na T-95, ali je zato dosta jeftiniji. Niža cena, podrazumeva i mogućnost izgradnje većeg broja jedinica za isti budžet, a masovnost je uvek bila ključna u ruskoj koncepciji upotrebe oklopnih jedinica.

O razvoju i karakteristikama T-99 se jako malo zna. Do sada je viđen samo njegov umanjeni model koji je jula ove godine prikazao nosilac razvoja “Uralvagonzavod”. Na osnovu dosta šturih informacija ruskih vojnih zvaničnika, pretpostavlja se da “Armata” ima top sa automatskim punjačem kalibra 125 mm ili veći, borbeni komplet od 32 do 36 projektila, automatski bacač granata kalibra 57 mm za neutralisanje pešadije, kao i automaski top sa rotirajućim cevima za protivavionsku odbranu, kalibra 30 mm. Dve izvedbe dizel motora su u planu, jedna od 1500, a druga od 1800 konjskih snaga.

Svim sistemima tenka se upravlja daljinski iz kapsule gde je smeštena posada, a navodno će imati mogućnost i daljinskog upravljanja, kada će biti autonomno borbeno vozilo bez posade.

Na guseničnoj osnovi “Armate” planirano je da se napravi niz unificiranih “teških” borbenih vozila, čime bi se drastično pojeftinilo održavanje, upravo zbog međusobne kompatibilnosti delova. Kao vrlo realnom se ocenjuje prognoza da će serijska proizvodnja T-99 početi 2014. a da će od 2015. novi tenkovi ući u naoružanje ruske armije. Očekuje se da ih do 2020. bude isporučeno oko 2.500 jedinica.

Pitanje troškova za razvoj ovakve visokosofisticirane mašine se ne svodi samo na ulaganje u razvoj prototipa. Za serijsku proizvodnju, potrebne su i milijarde dolara uložene u savremene proizvodne pogone. Tu onda na scenu stupa enorman suficit u ruskoj državnoj kasi, kojem uprkos raznim mračnim prognozama, izgleda da i dalje samo godi kriza, jer cene nafte i gasa na svetskom tržištu ne prestaju da rastu.

Samo u prvih osam meseci ove godine, ruski budžet se našao u vrlo ozbiljnom suficitu od 139 milijardi zelenih, američanskih novčanica, dok je država dužna samo 41 milijardu istih papirića. Kada se saberu plusići i minusići, vidi se da ima ozbiljnih para da se finasira preobražaj ruskog vojno-industrijskog kompleksa, jer po američkom receptu, bez takve industrije/proizvodnje ne samo da nema napretka, nego se i opstanak suverenosti države može staviti pod znak pitanja.

Autor: Aljoša Milenković

saradnik Novog magazina