U rezoluciji, usvojenoj sa 506 glasova, devet protiv i 32 uzdržana, poslanici EP “snažno osuđuju ubistvo” Navaljnog, nedavno preminulog u ruskom zatvoru, i pružaju punu podršku njegovoj supruzi Juliji Navalnoj u rešenosti da nastavi njegov rad, saopštio je Evropski parlament.
Poslanici rezolucijom ukazuju da “punu krivičnu i političku odgovornost” za smrt Navaljnog snosi ruska država, posebno njen predsednik Vladimir Putin, i dodaju da oni treba da odgovaraju.
U rezoluciji poslanici upozoravaju da je “ubistvo Navaljnog još jedan znak sve veće i sistematske represije u Rusiji” i zahtevaju “nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu ubistva kako bi se otkrila istina i obezbedilo zadovoljenje pravde”.
“Ruski politički sistem kontroliše konsolidovan autoritarni režim sa raširenom korupcijom, koji koristi nameštene izbore kao privid demokratije i koncentriše svu vlast u rukama Vladimira Putina”, piše u rezoluciji.
Poslanici navode da se narod Rusije “ne može mešati sa ratnohuškačkim, autokratskim i kleptokratskim režimom Kremlja” i izražavaju solidarnost “sa svima onima u Rusiji i šire koji, uprkos brutalnoj represiji i teškim ličnim posledicama, nastavljaju da pronalaze hrabrost da govore istinu”.
Oni apeluju na države članice EU da intenziviraju napore na pronalaženju izvodljivih načina za oslobađanje zatvorenih i žrtava represije u Rusiji, posebno bolesnih ili političkih zatvorenika koji su bili mučeni, uključujući mogućnost razmene zatvorenika.
Rezolucijom poslanici ukazuju da su ruske vlasti pojačale represiju nad opozicijom od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, i pozivaju EU, njene članice i partnere istomišljenike širom sveta da nastave sa političkom, ekonomskom, finansijskom i vojnom podrškom Ukrajini “kao najboljim odgovorom na represivnu i agresivnu praksu režima Kremlja”.
“Pobeda Ukrajine može dovesti do istinskih promena u Rusiji, do deimperijalizacije, dekolonijalizacije i refederalizacije, što su neophodni uslovi za uspostavljanje demokratije u Rusiji”, navodi se u deklaraciji.
Poslanici pozivaju Evropsku komisiju, posebno Evropsku službu za spoljne poslove, da definiše “proaktivnu, dugoročnu stratešku politiku prema Rusiji koja efikasno odgovara na realnost odnosa EU i Rusije, na stanje ljudskih prava u Rusiji i na potrebe za podrškom ruskom civilnom društvu i predstavnicima opozicije u egzilu”.