Nešto bez presedana dešava se u Francuskoj i moglo bi čak biti korisno ako ova komisija dovrši svoju istragu… jer će neutralnost javnih medijskih servisa biti na kocki.
U Francuskoj uskoro počinje rad izuzetne parlamentarne istražne komisije. Njen cilj je da proveri neutralnost, funkcionisanje i finansiranje javnog audiovizuelnog sektora, to jest televizijskih kanala i radio stanica koje finansira država. Ova inicijativa je neuobičajena i mogla bi poslužiti kao model svim državama koje žele da pristupe Evropskoj uniji, kako bi se obezbedila nepristrasnost i transparentnost javnih medija.
Komisiju je pokrenuo Erik Sioti, francuski poslanik koji predstavlja region Alpes Maritimes i predsednik Unije desnice za Republiku, konzervativne političke stranke. Njegova uloga je da nadgleda rad parlamenta i da prati funkcionisanje javnih institucija. Komisija ispituje da li javni televizijski kanali i radio stanice poštuju pluralizam, to jest pravičnu zastupljenost svih političkih mišljenja, kao i da li se njihovo finansiranje, koje uglavnom potiče od poreza i nameta nazvanog audiovizuelna taksa, koristi na odgovarajući način.
Dve javne institucije su posebno u fokusu. France Télévisions je grupa odgovorna za glavne francuske javne televizijske kanale, kao što su France 2 i France 3. Radio France je grupa koja upravlja glavnim javnim radio stanicama, poput France Inter, France Culture i Franceinfo. Delfine Erno je predsednica France Télévisions od 2015. godine i upravlja svim kanalima ove grupe. Sibil Veil je predsednica Radio France od 2020. godine i nadgleda sve javne radio stanice koje finansira država.
Neki poslanici, među kojima je Sioti, smatraju da je godišnji budžet od četiri milijarde evra za ove institucije previsok i pominju mogućnost delimične privatizacije. Saslušanja gospođa Erno i Veil zakazana su za naredne nedelje i posebno će se baviti pitanjima nezavisnosti i neutralnosti javnih medija.
Regulatorna uprava za audiovizuelne i digitalne komunikacije, skraćeno Arcom, takođe je u središtu istrage. Arcom je nezavisna institucija osnovana 2022. godine, koja nadzire medije spajanjem dve ranije organizacije. Viši audiovizuelni savet (Conseil supérieur de l’audiovisuel) ili CSA bio je zadužen za kontrolu televizije i radija, dok je Regulatorna uprava za elektronske komunikacije i poštanske usluge, ARCEP, nadzirala telekomunikacije i poštanske usluge. Arcom mora da obezbedi poštovanje pluralizma mišljenja i rigoroznosti informacija.
Martin Ajdari je predsednik Arcoma. Nekadašnji savetnik francuskih ministara, on vodi ovu instituciju čija je uloga da garantuje da javni i privatni mediji emituju nepristrasne i uravnotežene informacije. On je poverio Brunu Laseru, bivšem predsedniku Komisije za konkurenciju, zadatak da proveri nepristrasnost javnog audiovizuelnog servisa. Komisija za konkurenciju je institucija zadužena za osiguravanje poštovanja ekonomskih pravila i pravične konkurencije među kompanijama.
Čarls Alonkl, poslanik koji predstavlja region Ero i izvestilac komisije, izražava sumnju u neutralnost javnih medija. On se poziva na studiju koju je sproveo think tank Thomas More, liberalno-konzervativni istraživački institut, koji je utvrdio da većina gostiju u programima na France 2, France 5, Franceinfo, France Culture i France Inter pripada levici ili centru levice, što bi, prema mišljenju nekih poslanika, moglo narušiti pluralizam.
Komisiju čini trideset jedan poslanik iz različitih partija. Svi oni moraće da postavljaju pitanja čelnicima audiovizuelnog sektora kako bi procenili neutralnost, nepristrasnost i pluralizam javnih medija.
Komisija planira da čuje i bivše zvaničnike audiovizuelnog sektora. Olivier Schrameck bio je predsednik Conseil supérieur de l’audiovisuel, stare regulatorne institucije. Roch Olivier Maistre nasledio ga je na toj funkciji. Ova saslušanja imaju za cilj da rasvetle istoriju imenovanja rukovodilaca France Télévisions, uključujući intervencije Françoisa Hollandea, predsednika Francuske Republike od 2012. do 2017. godine.
Ova istraga, koja bi mogla trajati nekoliko meseci, predstavlja primer načina na koji jedna država može nadgledati svoje javne medije kako bi garantovala njihovu nezavisnost. Za međunarodnu javnost i za sve zemlje koje apliciraju za članstvo u Evropskoj uniji, uvođenje ovakve vrste provere moglo bi postati ključni uslov kako bi se obezbedilo da javni audiovizuelni sektor poštuje principe neutralnosti i pluralizma koji su neophodni za zdravu demokratiju.
*Autor je bivši viši službenik UN