Sudskim kažnjavanjem Marin le Pen zbog pronevere fondova EU, Francuska je postala poslednja u čitavom nizu zemalja u kojima se nacionalna predizborna kampanja i politički pravac zemlje menja u sudovima a ne na biralištima. Štaviše, ove sudske presude ili sami procesi postaju političko oružje za desničare da optuže, kako kažu, „globaliste“, „krajnju levicu“ i „duboku državu“ da menjaju ili bar pokušaju da menjaju izborne rezultate „sudskim pučem“ i „sudskom tiranijom“ te da „uništavaju demokratiju“ i to od Izraela i Pakistana, preko SAD i Rumunije, do Francuske. S druge strane, upravo pristalice umerenih centrističkih stranaka ističu da su sudske presude „odbrana demokratije“ od „nezakonitog ponašanja desničara“ i „ruskog mešanja u izbore“.
I dok bi moglo da se kaže da je to kulturološko-ideološki rat u kojem bi jednu stranu mogao da predvodi Donald Tramp a drugi verovatno Emanuel Makron, osuđivanje Marin Le Pen na zatvorsku kaznu i zabranu izbora na javnu funkciju predstavlja politički zemljotres, ne samo za Francusku, već za celu Evropu.
Redovni francuski predsednički izbori planirani su u aprilu 2027, kada aktuelni predsednik Makron neće moći da se kandiduje za treći mandat, pri čemu uprkos brojnim pokušajima i dalje nije uspeo da u francuskoj javnosti na neki način plasira jednu političku ličnost dovoljno snažnu da mu bude naslednik u Jelisejskoj palati. S druge strane, kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja, Marin le Pen, imala je najveće šanse da iz četvrtog pokušaja postane prva predsednica Francuske. Iako je Nacionalno okupljanje predvođen Žordanom Bardelom na prošlogodišnjim evropskim izborima uspeo da svoju stranku dovede do 31,5 odsto glasova, analitičari smatraju da bi on u predsedničkoj predizbornoj kampanji bio znatno slabiji kandidat od Le Penove.
PRONEVERA FONDOVA EU
Ironije li, jedna od političkih ličnosti koja je najoštrije pozivala na nametanje strožih standarda korupcije u francuskoj politici bila je upravo Marin Le Pen, koja je početkom ovog veka kada se spremala da preuzme stranku od svog oca Žan-Marija, upotrebila slogan „Ruke čiste, glave uzdignute“.
„Svi su ukrali novac osim Nacionalnog fronta! I kažu da je to normalno, neozbiljno! Kažu da je Francuzima muka da čuju o tome. Ali Francuzima nije muka da čuju o tome. Dosta im je što se to dešava“, uzviknula je u televizijskom nastupu 2004. u nastojanju da istakne razliku između Nacionalnog fronta od mejnstrim partija koje vladaju Francuskom.
Ovim je ona tada uspešno uspela da „dedemonizuje“ stranku i proširi biračko telo i na one koji nisu pristalice krajnje desničarskih ideja. Međutim, kada je ovih dana osuđena za proneveru fondova EU, krajnje levičarski nastrojena francuska štampa je izveštaj o sudskoj presudi odmah objavila sa naslovom: „Prljave ruke, spuštene glave“.
Ona i još osam članova stranke Nacionalno okupljanje proglašeni su krivima za zloupotrebu više od tri miliona evra EU namenjenih za saradnike evropskih poslanika a kojima su oni, zaključio je sud, finansirali rad svoj stranke u Francuskoj. Le Penova je osuđena na četiri godine zatvora od kojih dve godine uslovno, potom plaćanje novčane kazne u iznosu od 100.000 evra, kao i zabranu obavljanja javnih funkcija narednih pet godina. Marin le Pen ima pravo na žalbu a konačna pravosudna odluka biće doneta na leto 2026, samo nekoliko meseci pre predsedničkih izbora.
I dok se brojni aktivisti u Francuskoj raduju što „sistem funkcioniše“ te da su za korupciju osuđivani brojni francuski političari pa čak i bivši predsednici, poput Nikole Sarkozija i Žaka Širaka, ono što je uočljivo jeste da mediji zaobilaze činjenicu da je zloupotreba novca namenjenih evropskih poslanicima poprilično raširena, između ostalog, i zbog nedovoljno preciznih propisa.
Konkretno, svaki poslanik u Evropskom parlamentu ima pravo na mesečnu sumu namenjenu plaćanju svojih pomoćnika, koja u sadašnjem sazivu (2024-2029) iznosi 30.769 evra, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodni. Najmanje 40 odsto ovog dodatka je za takozvane akreditovane asistente koji rade u prostorijama parlamenta u Briselu, Luksemburgu ili Strazburu i koji su zaposleni direktno u Parlamentu. Preostalih 60 odsto može se koristiti za „lokalne pomoćnike“, koje zaposli direktno evropski poslanik ili neka agencija koja radi u biračkom okrugu tog poslanika u njegovoj državi članici EU.
Upravo ovo pravilo se često krši, pri čemu je teško razdvojiti da li je neki posao lokalnog pomoćnika zarad stranačkih interesa ili zarad poslova evropskog poslanika. Zapravo, u Briselu važi za javnu tajnu da „lokalni pomoćnici“ često obavljaju poslove koji nisu striktno povezani sa aktivnostima poslanika EP.
„Kao neko ko je zvanično radio za Evropski parlament i ima iskustvo iz prve ruke u njegovoj praksi, čiste savesti da kažem da je gorenavedena praksa široko rasprostranjena. Preusmeravanje fondova za evropske poslanike za pokrivanje potreba svojih (nacionalnih) partija je uobičajena praksa među svim političkim porodicama, grupama i strankama u Evropskom parlamentu“, istakao je u kolumni za bugarski dnevni list „Trud“ Kristijan Škverek bivši oficir za vezu desničarske grupe u EO Evropskih konzervativaca i reformista.
Ponekad ova praksa dovede do sudskog gonjenja za korupciju, kao što je bio slučaj i sa bivšim liderom britanske desničarske stranke UKIP Najdželom Faražom, kada je zaposlio pomoćnika da radi na stvarima koje nisu u vezi sa parlamentom, ili slučaj bivše potpredsednice Evropskog parlamenta iz redove grčkih socijalista Eve Kaili koja je optužena da je nenamenski potrošila između 120.000 i 150.000 evra.
Iako mnogi slučajevi ostaju ispod radara sudskih organa, za Marin le Pen je mnogo interesantniji slučaj Makronovog aktuelnog premijera mogućeg kandidata za predsednika Francuske, koji je takođe bio optužen za isto krivično delo. Sticajem za Fransoa Bajrua zgodnih okolnosti, njegovih osam saradnika i stranka su osuđeni 2024. godine, a on je oslobođen optužbi.
ULOGA ŽRTVE
Nakon presude, Nacionalno okupljanje bi moglo da se suoči sa „ponovnim demonizovanjem“ jer se bori da okrene francusko javno mnjenje protiv suda i osuđuje „političku pravdu“ u kojoj su sebi dali ulogu žrtve. U televizijskim nastupima nakon presude, Le Penova i njeni poklonici su se bunili protiv „tiranije sudija“ – što je izraz koji u poslednje vreme često preko Atlantika koristi Ilon Mask – vrativši se pritom nasilnoj retorici iz ranih dana stranke.
„Sistem je bacio nuklearnu bombu“, rekla je Le Penova i dodala da „ljudi koji uvek govore o vladavini zakona su generalno prvi koji krše vladavinu zakona“.
Čak i to što su se na njenim demonstracijama, nazvanim „Spasimo demokratiju“, okupilo tek nekoliko hiljada pristalica iz tvrdog jezgra stranke, uticalo je da dopisnici stranih medija, poput Stefana Monrejorija iz italijanskog dnevnika „Korijere dela sera“, skup nazovu neuspehom, iako je Žordan Barela pristalicama uzvikivao: „Hteli su da uguše glas, ali su probudili francuski narod!“
„Osim činjenice da se Nacionalno okupljanje nadalo da je bilo najmanje 20.000 ljudi – prema nezavisnim procenama, bilo je više od 6.000 – trg Vauban je očigledno bio poluprazan, tako da je malo nategnuto govoriti o ’narodu Francuske’“, istakao je italijanski dopisnik iz Pariza. „Bili su prisutni samo lojalisti, a ne impozantna gomila koja bi učinila da miting izgleda kao da je ’odbrana demokratije’“.
I švajcarski ist „Tages-Ancajger“ u svemu vidi povratak starih obrazaca, ističući da je otkad je osuđena Le Penova dobija „izlive ljubavi iz reakcionarnih srca širom sveta“.
„Ipak, poslednjih godina, Le Penova je činila sve što je u njenoj moći da normalizuje svoju stranku, da je ’dedemonizuje’, kako ona to naziva, protiv svojih prirodnih instinkta… Ona je čak osvojila podršku mejnstrima od ljudi koji su nekada glasali za desni centar ili čak i levi. Ali mogla bi brzo da izgubi njihovu podršku ako se vrati na stari radikalni jezik“, smatra švajcarski dnevnik.
Nekoliko evropskih komentatora ističe da je ova presuda „pravno opravdana, ali taktički nerazumna“ te da je samo „dodala ulje na vatru“ i ukazala na „konture međunarodnog saveza konzervativaca i nove geopolitike koja predstavlja izazov za liberalne demokratije“.
„Baš kao u SAD-u, Italiji ili Rumuniji, cunami „protiv pravosuđa“ širi se Francuskom. Ovi sudski sporovi nude populistima priliku da izigravaju žrtvu i šire svoju poruku na međunarodnom nivou, uz podršku Kremlja, Ilona Maska i evropskih nacionalista“, ističe belgijski dnevni list „La libre Belgik“
Danski „Politiken“ ukazuje da „ova bitka još nije gotova“.
„Nema dokaza da su optužnica tužilaštva ili odluka suda bili politički motivisani. Ipak, pristalice Le Penove mogu da vide presudu upravo kao takvu. Donald Tramp je primer kako navodno sudsko mučeništvo može da unapredi izborne pobede kasnije“, ističe „Politiken“ i dodaje da „kao i drugde, krajnja desnica u Francuskoj mora na kraju biti poražena politički i na biralištima – ne u sudnicama“.
Glose
„Nema dokaza da su optužnica tužilaštva ili odluka suda bili politički motivisani…“
„Sistem je bacio nuklearnu bombu“, rekla je Le Penova
Nakon presude, Nacionalno okupljanje bi moglo da se suoči s „ponovnim demonizovanjem“