Da li je odluka premijera Španije Pedra Sančeza da raspiše opšte izbore šest meseci pre vremena predstavljala pogrešnu procenu ili rizik koji se isplatio u trenutku kada je njegova stranka zabeležila velike gubitke na lokalnom glasanju u maju, znaće se posle zatvaranja birališta 23. jula.
Vreli talas koji je zahvatio Španiju, sa temperaturama od 40 i više stepeni i zemljom koja gori, simbolična je najava izbora, ali i njihovog mogućeg ishoda. Ako rezultati budu u skladu sa istraživanjima javnog mnjenja, Evropa će izgubiti jedno od svojih poslednjih i najjačih socijaldemokratskih uporišta. Država koja u narednih godinu dana predsedava EU dobiće vlast u kojoj će sedeti ekstremna desnica, jer bi narednu vladu Španije mogla da formira populistička Narodna partija (PP) uz podršku ultradesničarskog Voksa, a Sančezova Socijalistička radnička partija (PSOE) preći će u opoziciju. Bio bi to deo „tekuće postepene normalizacije krajnje desnice na evropskom nivou“, rekao je profesor na Autonomnom univerzitetu Barselone Stiven Forti.
Prema poslednjim istraživanjima, PP ima podršku 34 odsto građana, PSOE 28, Voks 14, a nova levičarsko-zelena koalicija Sumar, u koju je ušao i PODEMOS i koju vodi popularna ministarka za rad Jolanda Dijaz, 13 odsto. Lider narodnjaka Alberto Nunjez Feiho nije se izjasnio o potencijalnoj nacionalnoj koaliciji sa Voksom, ali ove dve stranke već sarađuju na lokalu, a narodnjaci su prinuđeni da prave velike ustupke malom partneru baš da bi osigurali podršku za palatu Monkloa.
Voks bi tako mogao da postane prva ekstremno desničarska partija na vlasti od pada fašističkog režima Fransiska Franka 1975. godine.
VOKSOV VREMEPLOV
Za lidera Voksa Santjaga Abaskala, „socijalkomunistička“ koalicija koja je na vlasti od 2018. godine je gore nego bilo šta što je Franko sprovodio u Španiji, a Sančez je kriv zbog pregovora sa separatistima. Abaskal bi zabranio secesionističke partije u Kataloniji i Baskiji, ukinuo Zakon o istorijskom sećanju (na zločine Frankovog režima), podigao zid protiv imigranata, ukinuo rodnu jednakost, prava LGBTQ i manjinskih zajednica, kao i zakon po kome je za seksualni odnos potreban jasan pristanak. U pregovorima sa PP na lokalnom nivou stranka je odbila da se odrekne svojih glavnih principa kao što su priznavanje rodnog nasilja koje smatraju „ideološkim konceptom“ ili negiranje klimatskog zagrevanja. U Valensiji je pod njihovim pritiskom promenjena definicija rodno zasnovanog nasilja koje je sada „unutarporodično nasilje“. Tamošnji kandidat stranke za predsednika Karlos Flores bio je osuđen za 21 krivično delo protiv supruge.
Španija je, inače, prva država u Evropi koja je donela zakon protiv nasilja nad ženama, po kome pol žrtve predstavlja otežavajuću okolnost u slučajevima napada.
Sančez je upozorio da glasanje za narodnjake direktno dovodi do ulaska Voksa u vladu, što će staviti zemlju u vremeplov i vratiti je ko zna gde.
„Fokusiranje na homoseksualce, okrivljavanje žena za rodno zasnovano nasilje, predlaganje zabrane političkih stranaka. Sve to ima ime koje nema potrebe ni pomenuti“, rekao je španski premijer.
Voks je i bez Sančezovog podsećanja rasterao iole umerene birače, jer je pre četiri godine osvojio 52 mesta u parlamentu, a sada mu predviđaju oko 34. Ipak, ovog puta bi baza koju ima mogla da bude dovoljna i za eventualni ulazak u vladu jer narodnjaci gotovo sigurno neće osvojiti dovoljno mesta da sami formiraju kabinet. Iako mnogi pozivaju PSOE i PP da sarađuju, zasad deluje sasvim nemoguće da do toga dođe – PP je kampanju vodio pod sloganom „Španija ili Sančez“, najavljivao „zbacivanje sančezizma“ i ukidanje „svih zakona za zaštitu manjina koji ugrožavaju većinu“.
Objašnjavajući da su sve španske stranke danas jasno podeljene na levi i desni blok, politikolog Fernando Valjespin sa Autonomnog univerziteta u Madridu tokom razgovora u pres klubu Konkordija kaže da je „španska politika postala toliko polarizovana da je nemoguće postići dogovore između suprotnih blokova“, tako da se sve odlučuje unutar jednog.
Voks može da očekuje siguran ulazak u vladu ako narodnjaci ne budu previše jaki, a onda i da se nada da će vremenom zasijati kao Italijanska braća, stranka sa neofašističkim korenima koja je pre pet godina imala podršku samo četiri odsto birača, a prošle godine je Italiji dala premijerku Đorđu Meloni. Danas sarađuju sa Briselom, a radikalne promene uvode na mala vrata.
SKRETANJE UDESNO
U prethodnoj deceniji evropsku desnicu ujedinjavala je netrpeljivost prema imigrantima i islamu, a danas vodi kulturne ratove protiv prava manjinskih zajednica, žena i klimatskih promena.
U Evropi se socijalističke i socijaldemokratske stranke drže u još samo nekoliko zemalja – Španiji, Portugaliji, Norveškoj, Danskoj i, bar do novih izbora, u Nemačkoj. Stranke ekstremne desnice su parlamentarne u većini država starog kontinenta, a u Italiji, Finskoj i Švedskoj su deo koalicionih vlada. Očekuje se i da Slobodarska partija Austrije (FPO) nakon sledećih izbora formira kabinet, a Alternativa za Nemačku (AfD) se u anketama izjednačila sa vladajućom Socijaldemokratskom partijom (SPD) i osvojila svoje prve lokalne izbore u Zonebergu. Da se u Francuskoj danas glasa za predsednika, ankete pokazuju da bi Marin le Pen odnela pobedu. Za manje od nedelju dana će se znati da li je to pravac u kome kreće i Španija.
„PSOE je sačuvao socijaldemokratiju kao održivu političku snagu u Španiji u trenutku kada se borila da ostane relevantna drugde u zapadnoj Evropi. Dok su socijaldemokratske političke partije u Francuskoj i Nemačkoj poslednjih godina ili propale ili postale senka onog što su nekad bile, PSOE je cvetao“, rekao je Omar Rašedi, profesor u Poslovnoj školi ESADE u Madridu.
Španska ekonomija drži se bolje nego ostale u Evropi – prošle i pretprošle godine privredni rast je iznosio po 5,5 odsto, a inflacija je ispod dva procenta (u evrozoni je prosek 5,5 posto), a vlast je donosila i progresivne zakone. Uprkos tome i Sančezovoj tvrdnji da „ekonomija radi kao motor“, popularnost vlade pada jer se statistika nije u skladu sa subjektivnim osećajem koji građani imaju. Hrana je 10 odsto skuplja u odnosu na jun 2022, rente su skočile, kao i kamate na hipoteke, a Banka Španije procenjuje da 17 odsto španskih domaćinstava ne može da pokrije osnovne troškove.
Sančez je raspisivanjem izbora u julu verovatno računao da će glavni protivnik biti zauzet pravljenjem lokalnih koalicija, a da će se Španci, „tolerantniji od svojih političara“, mobilisati protiv Voksa. Sredina leta nije vreme za izbore jer većina građana odlazi na odmor, pa je 2,5 miliona od 37,4 miliona registrovanih birača odabralo da glasa poštom.
Očekivani ishod mogli bi da preokrenu umereni desničari koji ne žele Voks u vladi i pola miliona levičara koji su se uzdržali od glasanja na lokalnim izborima 28. maja. Na njih aktuelni premijer i računa. Iako većini među njima nije simpatičan, Sančez može da se nada da je mnogima ipak bliži od Voksa, u zemlji koja je rane iz doba fašizma jednom već pokušala da leči zaboravom.