Odavno nije viđena tako velika abrakadabra na najvišem nivou kao što ju je ovih dana izmađijao Donald Tramp. U naporu da spase svoju partiju od gubitka vlasti u parlamentu, naložio je da s vlasti ode – Volodimir Zelenski.
Da je to pokušaj vica, propao bi. Ali, reč je o zbilji.
Istraživanja javnog mnjenja sugerišu da su građani nezadovoljni znatnim poskupljenjem goriva, pa da Trampovim republikancima preti poraz na izborima za oba doma Kongresa, čime bi bilo okrnjeno i svevlašće koje predsednik praktikuje. Po opštem uvidu, do haosa na tržištu došlo je zbog napada SAD i Izraela na Iran i vrlo ograničenog transporta energenata kroz Ormuski moreuz.
Ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra taj rat bar kontraproduktivnim, jer je u ambiciji da smeni tamošnju teokratiju, Bela kuća podrila i sopstveni sistem. Nekoliko dana, pred glasanje 3.novembra, Tramp se dosetio da rešenje potraži od zaraćenih strana – u Ukrajini.
Pa se, tako, s Vladimirom Putinom dogovorio da sankcionisana Rusija hitno snabde američko i svetsko tržište- dizelom. Odmah sa 300.000, pa ubrzo sa još 500.000 tona…
Iako to, kako kažu eksperti, i nisu količine koje bi bitno promenile globalnu situaciju, Moskvi će sigurno dobro doći oko četiri milijarde dolara samo od američkih kupaca. To je Trampov poklon Putinu da dopuni arsenal i pojača napade na Ukrajinu, ukazuju zabrinuto i Kijev i evropski saveznici.
Kao da je prečuo kritike, šef Bele kuće je načinio paket u koji je upakovao „dogovor“ da Rusija i Ukrajina sklope primirje u kome bi prestali da međusobno raketiraju energetska postrojenja. Hroničari ocenjuju da je i to poklon Rusiji. Ona je, kažu, u mnogome razorila te kapacitete u napadnutoj zemlji, dok su udari po rafinerijama u Rusiji, Ukrajini najefikasniji način za slabljenje agresora.
Rusija je odbacila mogućnost primirja, ponavljajući da traži samo konačno rešenje, dok je Zelenski prihvatio ponudu pod uslovom da i druga strana odustane od bombardovanja. Tramp se naljutio na ukrajinskog predsednika, zanemarujući činjenicu da su bombardovanje nastavili Rusi.
Bolje ti je da ti prestaneš, poručio mu je. I optužio ga da oklevanjem „stvara (energetske) probleme“ svetu. Kao i američkim farmerima, kamiondžijama i drugim željnima pojeftinjenja goriva, a i vrlo poželjnim za širenje biračke podrške.
A onda je došao do zaključka, pomenutog na početku ovog teksta: Zelenski mora da ode s čela države i na njegovo mesto treba da stupi neko ko će se sporazumeti s Putinom, za koga kaže da „više želi mir“. Tako bi se, po njemu, ublažila drama sa energentima. Ona ostaje turbulentna zbog prepucavanja sa Iranom, što bi bliska mu Moskva mogla da primiri, i tako uzvrati Vašingtonu za „pozitivan“ joj aranžman u Ukrajini.
U ovakvim dogovaranjima Trampa i Putina nazire se niz zahvata u poredak vrednosti. Prvo, američki lider pokazuje veću kooperativnost prema autokratskim rivalima (i s Kinom je to pompezno nagovestio) nego s demokratskim tradicionalnim saveznicima. Drugo, ovakvi aranžmani su usmereni na slabljenje Evrope i praktično njeno izostavljanje iz ključnih odluka pojedinačnih velesila. Treće, od žrtve se, kao slabije strane, očekuje da se povinuje zahtevima agresora, kako u Ukrajini tako i u Venecueli. Četvrto, ispostavlja se, u predloženom primirju na ukrajinskom frontu, da je bitnije da se poštedi energetika nego ljudski životi.
Valja se podsetiti i da se nastavlja već hronično gaženje restlova međunarodnog prava i institucija. Sada i uz primese Trampove narcisoidnosti.
Razočaran što mu opet nije pripala Nobelova nagrada za mir, omalovažio je dobitnicu Navi Pilaj, Južnoafrikanku indijskog porekla, kojoj je odato priznanje za sudijski doprinos borbi protiv ratnih zločina, za poštovanje internacionalnog prava uopšte… A pošto i dalje ona sarađuje s Međunarodnim krivičnim sudom, kivni Tramp je toj instituciji (čiju nadležnost ne priznaju ni SAD ni Rusija ni Kina) zaveo dodatne sankcije.
Abrakadabrama u kombiovanju izbornih potreba i spoljnih računica, skloni su i drugi barjaktari. Među njima i ovdašnji.
Kao i Tramp, izrazito je alergičan na nezavisnost medija, univerziteta i pravosuđa, iako se ona podrazumeva za ulazak u EU, ka čijem članstvu se formalno teži. Pritom mu se priviđa i to propagira – da mi grabimo ka EU ali da nas ona zavitlava i da nas, zapravo, neće.
I njega je skovitlala izborna groznica jer se najzad pojavila snaga koja može da pobedi, uprkos uobičajenim manipulacija vlasti. Ta „Studentska lista- studenti pobeđuju“, toliko ga je onespokojila da umišlja da se ona upustila u „obojenu revoluciju“, da je organizuju i finansiraju spoljni neprijatelji.
A ne želi da vidi da je ona vrlo originalan ovdašnji fenomen, u kome uzor traže i buntovnici na raznim stranama sveta. Pominju ih, ovih dana, posebno u Francuskoj, gde danima traju protesti koje su pokrenuli mladi.
Nije baš dogurao do nastranosti američkog kolege koji tvrdi da su jedino ispravni izbori u kojima on i njegovi trijumfuju, ali se ovdašnji ne libi da kliče da je već obezbeđena pobeda njegove liste „Ujedinjena Srbija“, a da u tome mogu da ga spreče jedino ako ga neko ubije ili nalet terorizma. A, izgleda da mu je zasmetala i znatno povećana zainteresovanost dijaspore, pa se potrudio da im dozvoli mnogo manje biračkih mesta nego što bi trebalo.
Nadmašio je, pak, Trampa koji samo sugeriše da će lakše glasati ako zamisle da je on na listi kandidata za parlament. Dok je ovdašnji odavno poručio svojim partijcima da su bez njega niko i ništa.
I mi, za kraj, vic imamo. Ovdašnji doskorašnji lider se zaklinje da će štititi Ustav, onaj isti koji je, kao predsednik, kršio 10 godina, uveliko prekoračujući nadležnosti.