Gust dim i smrad širili su se selima oko deponije, centrom grada, a u zavisnosti od pravca vetra i prema Zlatiboru, Požegi i Čačku. Gradski zvaničnici umiruju građane podacima o stručnom i opsežnom gašenju požara, nadljudskim naporima vatrogasaca, količinom mehanizacije i podrškom Vlade, brojem helikoptera i termovizijskih kamera koje otkrivaju žarište vatre.
Užički Zavod za javno zdravlje tvrdi da kvalitet vazduha nije pogoršan, a istovremeno preporučuje građanima da ne izlaze napolje ako baš ne moraju, kao i da zatvaraju prozore na svojim domovima. Taj Zavod, kao i nijedna laboratorija u Srbiji, zvanično je potvrđeno, ne meri koncentracije dioksina i furana, kancerogenih supstanci koje nastaju sagorevanjem organskog otpada.
Građani ne veruju zvaničnim „istinama“. Protestuju i traže zatvaranje deponije, smene odgovornih i njihovo krivično gonjenje za ekološku katastrofu. Za meštane sela oko deponije dim i smrad su samo deo velikog i hroničnog problema jer ocedne deponijske vode zagađuju Turski potok ispod deponije, koji se uliva u reku Lužnicu, čije vode koriste za zalivanje povrća i voća koje prodaju na pijaci i koriste za sopstvene potrebe. Zagađena voda završava u Skrapežu i Moravi i ugrožava i druga područja Zapadne Srbije. Godinama su tražili reakciju gradske vlasti i inspekcije, donosili im kanistere sa zagađenim vodom, ali nije vredelo.
A moglo je da bude drugačije. Ideja je bila da Duboko postane prva savremena, regionalna i sanitarna deponija u Srbiji, sa centrom za reciklažu otpada iz Užica, Čačka i još nekoliko okolnih opština. U njenu gradnju, koja se odvijala uz mnoštvo problema, uložen je veliki novac Evropske unije i države, a počela je da se koristi 2011. godine.
Pre dve godine, kako je to obnarodovao njen projektant Velimir Mitrović, istekla joj je dozvola za rad koju izdaje i deponiju kontroliše Ministarstvo zaštite životne sredine. I pored toga, na njoj se i dalje odlagalo smeće, pa je postala jedno do najvećih smetlišta u Srbiji.
Sada je to isto ministarstvo po hitnom postupku raspisalo tender od 30 miliona evra za njenu sanaciju i modernizaciju, što je skoro dvostruko više od troškova njene gradnje, čemu se meštani izričito protive.
Na optužbe da su nestručnim upravljanjem i partijskim zapošljavanjem u JKP Duboko izazvali ekološku katastrofu, užička vlast naprednjaka uzvraća da je taj problem nasledila od onih koji je sada napadaju, ali se s njim suočila. U tome ima istine, ali istina je i to da je vlast u Užicu promenjena pre 12 godina i da za to vreme nije promenila način upravljanja deponijom.
Sada je kasno za stranačka nadmudrivanja, ali ne i za odgovornost onih koji ne truju samo nas nego i sebe, svoju decu i svoje stranačke ortake. Ako su na to bili spremni svih ovih godina, koje su garancije da će u budućnosti, ako se deponija sanira, njome upravljati struka, a ne stranka.