Piše: Milorad Bjelogrlić
Srbija će na proleće imati dva predstavnika u evropskim fudbalskim kupovima. Prvi put od kada srpski klubovi igraju evrokupove. Uspeh, nema dileme, ali ni blizu toliki i tako “veličanstven” kako se minulih dana predstavlja na sportskim stranama dnevne štampe. Oni objektivniji čak kategorički tvrde da je u odnosu na prethodne sezone napravljen korak nazad, a da su ostvareni rezultati više plod srećnih okolnosti nego blistavog nastupa Crvene zvezde i Partizana.
Mnogi će se pitati kako se ostvareni rezultati tako glorifikuju i predstavljaju kao “čudo neviđeno”? Čini se da u oba kluba kubure sa istinom, pa da pokušamo da pojasnimo.
LAKA GRUPA: Crvena zvezda je u sezonama 2018/19. i 2019/20. igrala u najkvalitetnijem evropskom takmičenju Ligi šampiona. Upravo je igranje u elitnom rangu najbolji rezultat koji su po dva puta ostvarili “večiti” rivali. Znači sama činjenica da su ove godine igrali u “nižem rangu”, u drugom vrednosnom takmičenju Ligi Evrope, najbolje govori da su “crveno-beli” učinili korak nazad, tako da tvrdnje da je ovo najveći uspeh od Barija 1991. godine već u startu padaju u vodu i nisu tačne. Nesporno je da se Crvena zvezda plasirala u osminu finala Lige Evrope, ali samo zato jer je promenjen sistem takmičenja pa će “preskočiti” šesnaestinu finala gde je proletos eliminisana od Milana.
“Posle Barija ovi momci su ispisali istoriju. Bilo je teško, poremetila nas je povreda Njegoša Petrovića i još neke kadrovske stvari. Ovo je pobeda za sve ‘crveno-bele’ za sve koji znaju da pate sa Zvezdom, da se raduju sa Zvezdom. Ovo je pobeda za sve ljude u klubu. Veliko hvala svima u stručnom štabu, koji su 24 sata uz ekipu. U ovoj grupi osvojiti 11 bodova i otići direktno u osminu finala. Svaka čast momcima”, blistao je od sreće posle utakmice Dejan Stanković.
Realno govoreći Crvena zvezda nije oduševila iako se na Marakani diče sjajnim igrama. Po opštem mišljenju Zvezdina grupa je bila jedna od najlakših. Dovoljno je samo nabrojati imena rivala (Braga, Ludogorec, Mitjiland) i uveriti se u istinitost ove konstatacije. U evropskim okvirima svi klubovi bez ikakvog “imidža”, reklo bi se anonimusi. U svakom meču su “crveno-beli” strepeli do poslednjeg trenutka, a najzaslužniji za uspeh je svakako golman Milan Borjan koji je u nekim mečevima činio čuda i blistavim odbranama spašavao gol.
Sudeći po poseti na evropskim, ali i prvenstvenim utakmicama sasvim je jasno da je bez obzira na plasman u osminu finala Lige Evrope, Crvena zvezda izgubila verovatno mnogo važniji bitku ove jeseni. Tribine i dalje “zvrje” prazne. Osim toga, ovog leta “crveno-beli” nisu uspeli da prodaju nijednog igrača za neku značajniju sumu iako su i prošle godine “zimovali” na internacionalnoj sceni i veličali tobože “fenomenalne” rezultate.
“Rekordni” transfer je 1.200.000 evra koliko je zarađeno za prelazak Željka Gavrića u Ferencvaroš. Dakle, Zvezdine igračke proizvode niko neće da kupi na evropskoj fudbalskoj berzi. Da je to zaista tako potvrđuje i podatak da ni u reprezentaciji nijedan igrač iz nekada čuvene omladinske “škole” nema neku značajnu ulogu. Tu su Marko Grujić, Mihailo Ristić i Luka Jović koji uglavnom sede na klupi.
Mnogo toga u klubu već odavno ne funkcioniše kako treba, a prazne tribine su najbolja potvrda da se iskrenim navijačima nimalo ne dopada način kako se vodi klub. Klupska politika da se svake godine dovode silni stranci sumnjivih kvaliteta očigledno nije po ukusu navijača koji istinski vole klub. Zato i ne dolaze na stadion.
Bez obzira na sve jedna stvar se mora priznati “crveno-belim”. Trener Dejan Stanković i direktor Zvezdan Terzić marljivo rade na svom retoričkom nastupu. Trenutno su ubedljivo najkvalitetniji “spin-majstori” na srpskoj fudbalskoj sceni. Puno reči “prospu”, a malo toga kažu. Generalno, hvale se i previše.
TREĆERAZREDNA LIGA: Kao Crvena zvezda i Partizan će proleće da dočeka na evropskoj sceni. “Crno-beli” su izborili plasman u šesnaestinu finala novoformirane trećerazredne Lige Konferencije. Pre svega treba reći da ovo takmičenje apsolutno nije ispunilo očekivanja. Poseta je očajna, kvalitet fudbala nikakav, utakmice nezanimljive i dosadne. Činjenica da su u ovom takmičenju učestvovale i ekipe iz Gibraltara, Estonije, Kipra… to najbolje potvrđuje.
Ipak, i u takvoj očajnoj konkurenciji tim trenera Aleksandra Stanojevića je imao velikih problema. Protiv estonske Flore su čak doživeli poraz, kiparski Anortozis koji se nalazi u donjoj polovini tamošnjeg prvenstva je ostao neporažen u Beogradu u duelu protiv vodećeg tima u Srbiji. Sve u svemu Partizan je uspeo da zauzme drugo mesto na tabeli, ali realno govoreći naš predstavnik se u nekim mečeva debelo obrukao, zaradio zvižduke na otvorenoj sceni i skandiranje “Uprava napolje”.
“Prezadovoljan sam igračima, pokazali su karakter po teškom terenu. Uz sve probleme koje smo imali trebalo je ovu utakmicu psihološki izdržati. Ponosan sam na moje igrače, proleće je ponovo u Humskoj. Presrećan sam”, rekao je trener Partizana posle nerešenog rezultata protiv slabašnog Anortozisa.
Da je srpski fudbal u dubokom blatu potvrdila je i vanredna Skupština Fudbalskog saveza Srbije koja je nedavno održana u Staroj Pazovi. Ovom prilikom je jednoglasno usvojen novi Statut, a najvažnija odluka je da se ukine starosna granica za funkciju predsednika. Za sada najozbiljniji kandidat za to mesto je Nenad Bjeković, koji je već odavno zašao u osmu deceniju života.
Uzgred rečeno najveći broj članova Skupštine su činili “klimoglavci” koje je tu postavio nekadašnji predsednik Slaviša Kokeza. Oni su tu i “montirani” samo da dižu ruke kada treba. Tako je bilo i ovaj put. Navike su čudo pa ostaju i onda kada ode njihov prethodni “šef” Kokeza koji je sada u nadležnosti istražnih organa. Takvi “delegati” daju ton svemu što ne valja. Upetljani su u sve greške minulih godina.
Da li će Bjeković biti izabran za novog predsednika FSS pokazaće vreme. “Optimisti” tvrde da će Bjeka lagano da “prođe”. Međutim, može se dogoditi da u poslednji čas dobije protivkandidata jer činjenica da na Skupštini nije prisustvovao dr. Zvezda Terzić “alfa i omega” Crvene zvezde, govori da mu to rešenje nije po volji.
Da doktor Terzić nešto sprema potvrđuje podatak da nije prisustvovao Skupštini iako je njen član. U Ljutice Bogdana su ovaj skup okarakterisali kao “cirkus” u kojem predstavnici aktuelnog šampiona nisu želeli da učestvuju i na taj način mu daju legitimitet. Za sada kao eventualni protivkandidat se spominje nekadašnji ministar Rasim Ljajić, koji se više ne bavi politikom tako da nema nikakvih smetnji da se kandiduje. Sam Ljajić se do sada nije izjašnjavao.
Jedino zdravo tkivo domaćeg fudbala je trenutno “A” reprezentacija Srbije. To je pre svega najveća zasluga selektora Dragana Stojkovića koji je preporodio “Orlove” i izborio plasman na Svetsko prvenstvo. Pogonsko gorivo nacionalnog tima je srce, emocija i pre svega sjajna atmosfera koju je doneo Piksi. Bilo bi lepo da uspesi reprezentacije daju impuls na putu za ozdravljenje srpskog fudbala, ali…