Dok je presuda pozdravljena kao pobeda programera i potrošača, desetogodišnji slučaj je mimo tehnološke industrije sa zabrinutošću praćen i u drugim oblastima u kojima poslovanje zavisi od zaštite autorskih prava, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Sudije Vrhovnog suda time su poništile presudu nižeg suda da uključivanje Oraklovog softverskog koda u Android, koji pokreće više od 70 odsto pametnih telefona u svetu, ne predstavlja fer korišćenje prema američkom zakonu o autorskim pravima.
Dva tehnološka diva iz Kalifornije s ukupnim godišnjim prihodom preko 175 milijardi dolara u sukobu su otkada je Orakl 2010. tužio Gugl za kršenje autorskih prava, navodeći da je plagirao njegov softver Džava (Java) kopiranjem 11.330 linija računarskog koda, kao i načinom koji je organizovan, kako bi napravio Android sistem i ostvario milijarde dolara prihoda.
Presuda Vrhovnog suda poštedela je Gugl plaćanja velike odštete Oraklu koji je tražio više od osam milijardi dolara, mada je po nekim procenama, ukazuje Rojters, taj iznos mogao dostići 20 milijardi dolara, pa čak i 30 milijardi.
S druge strane, grupe u tehnološkoj industriji pozdravile su presudu navodeći da bi pobeda Orakla sprečila konkurenciju otežavanjem upotrebe programskih elemenata koji omogućavaju interoperabilnost digitalnih uredjaja.
Kada je Vrhovni sud prihvatio da sasluša predmet poznat kao “slučaj autorskih prava decenije”, saopštio je da će odgovoriti na dva pitanja – da li su spornih 11.000 linija softverskog koda zaštićeni autorskim pravima i, ako jesu, da li je Gugl izuzet iz njih po odredbi o pravičnoj upotrebi, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da je sud ipak odgovorio samo na drugo pitanje.
Sudija Stiven Brejer (Stephen Breyer), koji je i napisao presudu, naveo je da je Gugl izuzecima po “fer upotrebi” zaštićen od kršenja autorskih prava.
Brejer je napisao da odredbe o fer upotrebi u zakonu o zaštiti autorskih prava podržavaju Gugl koji je upotrebom spornog koda stvorio nešto novo proširujući upotrebu i korisnost pametnih telefona zasnovanih na Android sistemu.
Uz to, dodao je Brejer, Gugl nije iskopirao mnogo Oraklovog koda – 11.000 spornih linija je 0,4 odsto od 2,86 miliona linija kompjuterskog koda Džava API.
Ishod bitke vredne više milijardi dolara mogao bi da oslabi zaštitu autorskih prava za softver, ali će programerima omogućiti više prostora da medjusobno nadogradjuju svoje proizvode, ocenjuje Volstrit džurnal.
Presuda se tiče Džava API-ja, ukazuje list, objašnjavajući da su API-ji, odnosno programske interfejs aplikacije, unapred napisani paketi kompjuterskog koda koji omogućavaju programima, internet sajtovima ili aplikacijama da medjusobno komuniciraju.
Pojedini proizvodjači softvera i aplikacija, posebno nove kompanije, podržale su Gugl u slučaju protiv Orakla, ističući da je potrebno da postoji fer upotreba softverskih interfejsa za unapredjenje pratećih tehnologija i interoperabilnosti medju programima, navodi Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da su Majkrosoft i vodeće udruženje internet kompanija takodje podržali Gugl.
Deceniju star slučaj pažljivo je praćen i izvan tehnoloških krugova, ističe list.
Kompanije koje se znatno oslanjaju na zaštitu autorskih prava, uključujući one koje se bave filmom, muzikom i izdavaštvom, uložile su podneske s podrškom Oraklu izražavajući zabrinutost o Guglovom pozivanju na fer korišćenje sadržaja koje su drugi napravili.
Značajnu odluku Vrhovnog suda pojedini pravni stručnjaci su pozdravili kao pobedu programera i potrošača, ali i ukazali da je presudom podržana dugogodišnja praksa koja je unapredila razvoj softvera koji je kompatibilan s drugim programima, ističe časopis Tajm.
Lori Endrjuz (Andrews), profesorka prava na Pravnom fakultetu Čikago-Kent, rekla je da presuda, pored toga što je dobra vest za programere koji nastoje da unaprede interoperabilnost programa, takodje može da pomogne potrošačima.
Softver je u osnovi sve više društvenih aspekata i dozvoljavanje fer korišćenja koda zaštićenog autorskim pravima će potencijalno “omogućiti osporavanje svakog diskriminatornog faktora ugradjenog u kod”, rekla je ona.
Presuda znači da nosioci autorskih prava za softver “ne mogu da zadrže monopol nad kritičnim aspektima interfejsa” koje mogu upotrebljavati i korisnici i programeri da lakše menjaju proizvode, ocenjuje Džini Fromer (Jeanne) profesorka zakona o autorskim pravima na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku.
Ona kaže da se tehnološka industrija dugo razvijala na praksi ponovnog korišćenja nekih delova API-ja i ističe da bez toga ne bi bilo mnogih stvari u osnovni softvera koje danas postoje.
Takva praksa je sada potvrdjena na najvišem američkom sudu u presudi koja može pomoći “softverskoj industriji da nastavi da raste”, kaže Fromer i dodaje: “Tako da je presuda velika pobeda za kompjuterske programere i potrošače, što su sada skoro svi”.