Informacija da su klasici tokom 2025. godine, bili među najpretraživanijim književnim pojmovima na Guglu, takvom trendu daje „krila“, bar kad je o izdavaštvu u Srbiji reč. Ne mali broj ovdašnjih kuća, gotovo redovno svoje kataloge obogaćuje novim izdanjima koja nose potpise nekih od najvećih spisateljica i pisaca koji su obeležili svetsku „biblioteku“. Odabrali smo za ovo predstavljanje tri najsvežija izdanja, koja su bila i još uvek jesu, štivo za sve generacije ljubitelja pisane reči.
U neprevaziđenom prevodu Stanislava Vinavera, zabranjivani roman Jadi mladoga Vertera Johana Volfganga Getea (1749-1832), odnedavno je ponovo u rafovima knjižara, potencijalno u kućnim bibliotekama, sada zahvaljujući PortaLibrisu. Još jedan, objavljen posthumno, najpre u cenzurisanom obliku, roman – Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova (1891-1940), stigao je pre nekolko nedelja iz „radionice“ Lagune, u prevodu Milana Čolića, i sa predgovorom Rukopisi ne gore: drugi razgovor Ane Jakovljević Radunović. Konačno, Kontrast izdavaštvo nastavilo je „ređanje“ izabranih dela američkog nobelovca Ernesta Hemingveja (1899-1961), sada naslovom Imati i nemati, u prevodu Ljubice Vuković.
UNIVERZALAN i uvek aktuelan roman Jadi mladoga Vertera Johana Volfganga Getea, jedno od najznačajnijih dela evropske književnosti, koji je po objavljivanju 1774. izazvao veliko interesovanje čitalaca, priča je o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka, njegovom begu od skučenosti svoje sredine i o osećanju izgubljenosti – temama koje kroz vekove opsedaju pisce i umetnike.
Uprkos zabranama i kritikama, roman je postao nemački bestseler, odjeknuo je evropskom literarnom scenom i uveo Getea u svetsku književnost, a glavni lik postao je arhetip romantičarskog junaka i simbol čitave jedne književne epohe. Odjek njegove sudbine proneo se celom Evropom toga doba, a mladi ljudi su oponašali verterovski govor, ponašanje, pa čak i način odevanja, prepoznavši svoja uzburkana osećanja u njegovoj ispovesti.
U ovom romanu, u epistolarnoj formi, kroz pisma koja Verter upućuje prijatelju Vilhelmu, oblikuje se portret izuzetno osećajnog mladića, okrenutog prirodi, mašti i unutrašnjem životu, čija tragedija nije samo posledica nesrećne ljubavi već i dubokog raskoraka između ideala kojima teži i stvarnosti u kojoj živi. „Remek-delo, očaravajuće osećanje i preuranjeno dokučen smisao koji čine jedinstven spoj. Njegova tema su mladost i genijalnost, kao što je i sam roman potekao iz mladosti i genijalnosti“, zabeležiće svojevremeno Tomas Man.
PISAN tokom godina Staljinove vladavine (1928-1940), jedan od najčitanijih ruskih romana 20. veka – Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova postao je književna senzacija čim je konačno objavljen (posthumno u skraćenoj verziji, 1966/67), kao i simbol popuštanja cenzure i obnove umetničke slobode u Sovjetskom Savezu. U ovoj karnevalskoj satiri sovjetske stvarnosti đavo, ostavljajući za sobom vatru i haos, jednog prolećnog popodneva izlazi iz senke i stiže u Moskvu. Prepun magije, neočekivanih obrta i nezaboravnih likova, roman okuplja veštice, pesnike, biblijske vladare i pre svega lepu i hrabru Margaritu, spremnu da učini sve kako bi spasla pisca kojeg voli.
Delo koje je za sobom ostavio Mihail Bulgakov ni nakon više od osam decenija od nastanka ne prestaje da provocira čitaoce i izmiče svakom konačnom tumačenju. Jedan od vrhunaca svetske književnosti dvadesetog veka, Majstor i Margarita svakim novim čitanjem otkriva nova značenja i potvrđuje istinitost rečenice koja je odavno prerasla okvire romana: „Rukopisi ne gore“.
JEDAN od najsirovijih i najbrutalnijih romana američkog nobelovca Ernesta Hemingveja – Imati i nemati, dolazi iz Kontrast izdavaštva nakon naslova Sunce se ponovo rađa, Zbogom oružje, Starac i more, Sabrane priče, Sabrane pesme, Preko reke i u šumu, a u pripremi je i Prolećne bujice.
Objavljeno 1937, u samom središtu Velike depresije, ovo delo vodi čitaoca u Ki Vest na Floridi, gde ribar Hari Morgan pokušava da prehrani porodicu u vremenu kada čast, zakon i red više ne znače ništa pred gladnim stomakom. Hemingvej čitaoca stavlja licem u lice sa čovekom koji je na rubu – fizički (ostaje bez ruke u pucnjavi), ekonomski (gubi čamac, jedini izvor zarade), moralno (prihvata sve opasnije poslove) – ali nikada ne gubi onu temeljnu upornost da preživi.
Morgan nije junak u klasičnom smislu. Nije plemenit, nije idealan, nije ni naročito moralan. On je krupan, čvrst, pragmatičan čovek koji radi ono što mora. Švercuje alkohol, prevozi ljude upitnog identiteta, pomaže krijumčarima – sve dok ga okolnosti ne gurnu u najsmrtonosniju operaciju: prevoz kubanskih revolucionara i opljačkanog novca preko Meksičkog zaliva. U tom čamcu, na otvorenoj vodi, sa oružjem i krvlju, Hemingvej gradi srce romana. Hari zna da nije čist. Zna da sistem ne mari za njega. Pa ipak, on grca – jer nema izbora.
Hemingvej piše kratkim, udarnim rečenicama. Njegova proza je bezosećajna na površini, ali pod njom ključa bes. Ne dobijaju se patetične monolozi – dobijaaju se scene. I najupečatljivije: onaj završni trenutak, kad ranjeni Hari Morgan, krvareći u patrolnom brodu, u bunilu ponavlja: „Jedan čovek… jedan čovek sam ne može ništa“. To je Hemingvejeva politička, društvena poruka, izrečena ne kao manifest nego kao smrtna dijagnoza. Imati i nemati, u najkraćem, roman je koji boli. Ne pada lako na dušu. Nije uteha. Ali je istinit – oštro, grubo, jezivo istinit.