Organizator ove tradicionalne manifestacije – Goethe-Institut, najavio je da će beogradski program u Dvorani Kulturnog centra Beograda moći da se pogleda od 4. do 7. decembra, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada, kao i niški u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.
“Pitali smo se šta znači ‘buka’ u vremenu u kome živimo? Ona spoljna – u političkim tenzijama, društvenim podelama, represiji, manipulacijama, svakodnevnoj jurnjavi – ili unutrašnja, sa dilemama, željom za pravednijim društvom i nemirima? Ovogodišnji GoetheFEST kroz sedam savremenih filmova istražuje tenzije između unutrašnjih impulsa i spoljašnjih poruka. Filmovi ovogodišnjeg programa osvetljavaju lične borbe, društvene konflikte i tihe pobune koje odzvanjaju u savremenom svetu. Od istorijskih prekretnica do intimnih drama, od komedije do psihološkog trilera, nameće se pitanje: da li je moguće živeti mirno u svetu koji ne prestaje da bruji?“, objašnjava ovogdišnji koncept i selekciju selektorka festivalskog programa, Sunčica Šido.
Sam festival otvariće film „Keln ’75.“ reditelja Ida Fluka, drama sa muzičkom pozadinom – biopik o Veri Brandes, tinejdžerki koja se sasvim slučajno našla u to vreme u muškom domenu: organizaciji koncerata. Ovo je istinita priča o aktivnostima koje su dovele do legendarnog koncerta Kita Džereta u Kelnu 1975. godine – događaja koji je postavio temelje slobodne solističke improvizacije. Solo-album sa tog koncerta prodat je u više od četiri miliona primeraka i postao jedan od najprodavanijih džez albuma svih vremena. Ovaj izuzetno napisan, pametno režiran i sjajno odigran film, međutim – nije o njemu. Već o njoj.
Film „Pobednice“ rediteljke Solin Jusef je coming-of-age priča smeštena u problematičnu berlinsku školu, u kojoj se fudbalski tim devojčica suočava sa društvenim, kulturnim i ličnim izazovima. U fokusu je Mona, kurdska Sirijka, koja izbegavši rat dolazi u atmosferu svakodnevnog mobinga u školi i borbe da bude prihvaćena. Film ne nudi jednostavne odgovore. Umesto toga, kroz autentične emotivne momente, dinamičnu glumu mladog ansambla i svež pripovedački stil, otvara prostor za pitanja: šta znači pobediti? Ko su pobednici kada pravila nisu ista za sve?
Filmska adaptacija romana Štefana Cvajga iz 1938. godine – „Nestrpljivo srce“ reditelja Laura Kresa, adaptacija je istoimenog romana Štefana Cvajga iz 1938 (prošle godine objavila ga je “Laguna” u prevodu Kaćuše Maletin Avakumović), koja gledaoca vodi kroz ponore ljudske nesigurnosti, nemoći i moralne dileme. Edit, ćerka imućnog i uticajnog čoveka, strada u nesreći i završava u invalidskim kolicima. Isak, mladi oficir, pokušava da bude progresivan, ali ne uspeva da komunicira ravnopravno – ni sa njom, ni sa sobom. Ova snažna drama, smeštena u prostoru između želje da se pomogne i nagona da se pobegne, osvojila je tri nagrade “Maks Ofils”: za najbolji film, najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca.
Dok Kres secira tišinu između pogleda, rediteljka Petra Volpe filmom „Noćna smena“ gledaoca baca u vrtlog zvukova, alarma i hitnih odluka. Po mišljenju mnogih, to je bio najintenzivniji film ovogodišnjeg Berlinala. Drama je smeštena u švajcarsku bolnicu, u kojoj se prati emocionalni triler sa medicinskom sestrom u središtu. Leoni Beneš, koju ljubitelji filma pamte iz „Zbornice“, ponovo briljira u ulozi koja ne traži spektakl, već istinu. U 90 minuta, majstorski je spakovana smena, za koju se stiče utisak da se prati u realnom vremenu.
Film „Karla“, rediteljke Kristine Turnaces, jedan je od onih koji ne ostavljaju na miru – ne zato što viče, baš zato što šapuće. Snimiti film o zlostavljanju iz perspektive deteta, i to u posleratnoj Nemačkoj, zahteva izuzetnu suptilnost. Reč je o filmu koji uspeva filmskim jezikom da kaže neizrecivo, jer čini da se oseti. Snažan autorski glas koji podvlači ono što odzvanja od kada je to Žizel Peliko tako jasno definisala: sram mora da promeni stranu.
Komedija Natalije Brunkhorst – „Dve za jednu“, donosi nežnu i duhovitu bajku o novcu, tranziciji i pripadnosti. Oslonjen na istinite događaje, film kombinuje žanrove porodične drame, komedije, trilera, pa čak i kabaretskog apsurda. Saznanje da je u tunelu uskladišten stari novac DDR-a pokreće pitanja: da li novac čini srećnim? Da li pripadnost ima cenu? Da li kapitalizam stiže kao spas – ili kao sledeći sistem koji treba srušiti?
Festival zatvara Julian Radlmaier, autor koji je već osvojio beogradsku publiku filmom „Krvopije“ (GoetheFEST 2021), a sada se vraća sa „Fantomima jula“, koji spaja političku ironiju, romantičnu čežnju i grotesku. U središtu su Ursula, konobarica iz Istočne Nemačke, i Neda, iranska “jutjuberka” – dve žene koje, svaka na svoj način, pokušavaju da pronađu vezu u svetu koji se raspada. „Fantomi jula“, istovremeno komedija i politička bajka, podseća da lepota i ironija mogu koegzistirati čak i u svetu punom pukotina.