Takođe, izbor slogana ukazuje i na ekološki aspekat festivala, razvijajući odgovoran odnos prema prirodi i istražujući različite načine na koje ovakve manifestacije „pod vedrim nebom“ mogu da budu podrška prirodnom ambijentu u kojem se odvijaju, a filmske projekcije i prateći programi Bašta festa specifični su po veličanstvenom okruženju planine Tare, jezera Zaovine i Perućac, i reke Drine.
Ceo program podeljen je u šest tematskih blokova: Izvan sistema, Vreme za porodicu, Dečaci pričaju, Odrastanje na betonu, Dan D i Glasovi snage, a svi filmovi su u konkurenciji za nagrade glavnog žirija – Zlatna imaginacija za najbolji film, Zlatna interpretacija za najbolju mušku i žensku ulogu, i dve specijalne nagrade, kao i nagradu za najbolji film Žirija mladih. U saradnji sa rentalom Cineplanet biće proglašena i regionalna nagrada za najbolju kameru – Zlatna vizualizacija, koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri. Pored besplatnog glavnog filmskog programa, posetioce Bašta festa očekuje i raznovrstan obrazovni, kao i prateći muzički program.
Sa jednog od prethodnih izdanja Bašta festa (foto: Tanja Drobnjak)
U razgovoru za „Novi magazin“, osnivači i organizatori Bašta festa, Jovan Jelisavčić i Maja Šuša najavljuju 26 ostvarenja iz 24 zemlje – od nagrađivanih festivalskih hitova iz različitih krajeva sveta do domaćih ostvarenja koja će premijerno biti prikazana upravo u parku Borići, ističući da su i ovog leta u fokusu hrabri mladi autori i autorke sa autentičnim glumačkim ostvarenjima, po čemu je Bašta fest postao prepoznatljiv. A koje su to teme kojima se ti „novi mladi glasovi“ bave?
„Osim već uobičajenih tema o odrastanju i traganju za identitetom, kao junaci se pojavljuju i tinejdžeri i deca sa svojim problemima, recimo dečaci i njihova (ne)progovaranja u formativnim trenucima, i devojke koja dominiraju svojom snagom, a sve češće, naročito u domaćim filmovima, govori se o usamljenosti i otuđenosti mladih, nemogućnosti komunikacije sa vršnjacima, pa su recimo čak i članovi žirija primetili: zar mladić ne može da se obrati devojci pre nego što nešto popije! Zanimljivo je da imamo i ceo blok nazvan Dan D, koji se bavi specifičnim datumima, danima u kojima se sve promeni, od prvog rođendana deteta preko svadbe do sahrana, kao i drugi koji preispituje porodične odnose sa roditeljima (naročito s majkom) i ekstreme do kojih oni mogu doći. U bloku Glasovi snage, kojim zatvaramo takmičarski program, predstavljamo specifične ženske glasove različitih generacija, koje je važno da čujemo“, kaže Maja Šuša, selektorka festivala.
Među filmovima koji su sa velikim uspehom prikazani na prestižnim festivalima poput onih u Kanu, Veneciji, Roterdamu, Lokarnu, Karlovim Varima, na Sandensu ili Trajbeki, u Bajinu Baštu stižu oni iz Irana, Kambodže, SAD, Kine, Holandije, Švedske, Grčke, Austrije, Norveške, Španije, Češke, Litvanije, Francuske, Belgije, Italije, Kube, Kipra, tri iz našeg regiona i pet domaćih autora, od kojih će tri na Bašta festu imati svetsku premijeru: „Jebeš suzu u oku, pusti je niz obraz“ Sare Radulović, „After“ Đorđa Vojvodića i „Malina“ Ane Blagojević (u francuskoj produkciji).
„Kad vidimo sve te filmove iz različitih zemalja, zapazimo koliko se razlikuju po budžetu i tretmanu filma, naročito u odnosu na našu kinematografiju: kratki film se tamo ne gleda samo kao ‘studentska vežba’ već kao autentičan autorski rad u koji se ulažu ozbiljna sredstva. Moram, međutim, da primetim, sa zadovoljstvom, da su ove godine dva kratka studentska filma naših mladih rediteljki Tare Gajović i Tamare Todorović selektovana za zvanične takmičarske programe 79. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, iako su dobila smešne pare od Filmskog centra. Naši filmski stvaraoci, eto, postižu međunarodne uspehe i kad se snalaze za finansije uz pomoć ‘štapa i kanapa’“, navodi sagovornica NM.
„Navikli smo na to da se Bašta festa oslanja na ‘štap i kanap’ od početka. Znali smo da ulazimo u rizik da posle svakog izdanja budemo ‘u minusu’, ali smo u startu čvrsto rešili da ovo bude jedan ozbiljan, relevantan festival koji će, kako se pokazalo, postati jedan od najvažnijih ove vrste u regionu. Imamo podršku prijatelja, sponzora, dobijamo sredstva od nekih manjih regionalnih fondova, do prošle godine smo dobijali i sredstva od Ministarstva kulture Srbije. Ova, kao i prethodna, veoma je teška u donošenju odluka, jer ne znamo šta možemo da očekujemo, pre svega vezano za konkurse na koje smo se prijavili“, navodi Jovan Jelisavčić.
Zasad, kaže, nameravaju da održe sve planirane filmske i prateće programe, ali je glavno pitanje koliko gostiju mogu da pozovu. Recimo, Italijanski institut u Srbiji će pomoći dolazak ekipe iz Italije.
„Zadovoljni smo što smo, uprkos svim preprekama, održali kontinuitet festivala, što svi posetiotiocii i gosti koji dođu osete istu dobru energiju i entuzijazam kao prve godine, što su zajedništvo i prijateljstvo unutar filmske zajednice opstali do danas, i što su sve kolege, reditelji, glumci, producenti… ovu manifestaciju prihvatili kao svoju, kao generacijski događaj, podržavaju nas, dolaze u Bajinu Baštu. Postavili smo, verujem, čvrste temelje za nešto što će ostati i budućim generacijama“, smatra Jelisavčić.
Šta bi još moglo da se učini za dobrobit festivala u budućnosti? Sagovornik NM odmah odgovara: izgradnja amfiteatra sa natkriljenim delom, gde bi se u slučaju lošeg vremena mogla skloniti oprema, a koji bi poslužio ne samo publici Bašta festa, već i drugih festivala, jer Borići su ipak samo – park. Takođe, tako bi organizatori imali veću kontrolu nad prostorom (da bi se u nekim slučajevima mogao ograničiti pristup maloj deci). Od toga, međutim, zasad ništa, iako nije u pitanju velika investicija, jer gradske vlasti, na žalost, dosad nisu pokazale stvarnu zainteresovanost za ovaj festival, primećuje Jelisavčić, ali se nada da će se ipak u nekom trenutku to promeniti, s obzirom na veliki turistički, ne samo kulturni potencijal koji ima Bašta fest.
Osnivači i organizatori Bašta festa – Jovan Jelisavčić i Maja Šuša (foto: Tanja Drobnjak)