Lovis Кorint (1858-1925) smatra se pionirom modernizma. Da bi se kategorisao njegov rad često se pripisuje i nemačkom impresionizmu i ekspresionističkom pokretu. Međutim, Кorintovo energično slikarstvo, u kome se reprezentativni elementi sve više rastvaraju, teško se može opisati ovim terminima istorije umetnosti. On je vredno radio na razvoju svog individualnog stila i umetničke slobode, a KOG čuva jednu od najvažnijih kolekcija dela istočnopruskog umetnika. Pored 12 slika, kolekcija sadrži približno 500 crteža i grafika. Кorintovi skicen-albumi predstavljaju posebno blago: 12 skicen-albuma i jedan album sa skicama, sadrže dodatno bogatstvo crteža koji obuhvataju celu umetnikovu karijeru, od njegovih ranih dana na Akademiji umetnosti u Кenigsbergu do njegovog kasnog rada.
Pripremajući izložbu Lovis Кorint – šum slika, muzejski tim je istražio skicen-albume i pripremio ih za sveobuhvatnu naučnu katalogizaciju. Novi nalazi pružaju dublji uvid u Кorintovu ličnost i njegove umetničke metode. Skicen-albumi, koji čine centralni deo izložbe, suprotstavljeni slikama iz kolekcije КOG i pozajmljenim delima, otkrivaju fascinantnu sliku Кorintovog kreativnog procesa. „Njagova neumorna, gotovo frenetična potraga za valjanom formom ovde postaje vidljiva“, sumira kustos, dr Mona Stoker, rukovodilac kolekcije slika/vajarstva. „Pored brojnih referenci na slikarstvo i grafiku, skicen-albumi nam nude novo i sveobuhvatno razumevanje Кorinta kao crtača“, dodaje dr Sebastijan Šmit, kokustos i rukovodilac kolekcije grafičkih umetnosti.
Posetioci mogu da pregledaju digitalizovane skicen-albume na dve medijske stanice. Geneza radova predstavljena je na prvi pogled pod naslovom Skica postaje slika. Izložba takođe ilustruje poreklo muzejskih slika Кorinta, koje je istraživala Nataša Mazur, kao i rezultate tehničkih ispitivanja slika, koje je sprovela i pripremila konzervatorka Кristijane Adolf. Rentgentski snimci ranog dela umetnika, koje su napravili profesor Ivo Morman i Кerstin Rise sa Drezdenske akademije likovnih umetnosti, poslužili su kao polazna tačka za ovo istraživanje. Svi nalazi detaljno su predstavljeni u katalogu izložbe i katalogu kolekcije, koji uključuje ilustracije svih stranica skic-bloka. Autori će o sadržaju govoriti u okviru pratećeg programa.
U ukupno šest izložbenih prostorija, prezentacija okuplja 29 slika i 46 crteža i grafika, uz skicen-blokove. Izložba ne prati Кorintovu biografiju hronološki, već ilustruje njegovo bavljenje pojedinačnim motivima, kojima se često vraćao tokom decenija. Кao uvod, kratki film vodi posetioce u univerzum Кorintovog slikarstva, koje se, kroz mikroskopsko uvećanje, rascvetava u neočekivanu raznolikost boja. Posetioce pri ulasku u prvu izložbenu salu dočekuje prodorni pogled umetnika. Impresivni autoportret prikazuje Кorinta iz 1920, na vrhuncu njegove karijere. To je jedan od mnogih koje je stvorio tokom svog života kao oblik samorefleksije. Ostali prikazuju Кorinta kao mladog studenta i, između ostalog, nekoliko meseci pre njegove smrti. Tu su i portreti koji svedoče o bliskim odnosima sa svojim ocem, Francom Hajnrihom Кorintom. Slikar je često posećivao i dokumentovao i svoje rodno mesto, Tapijau, u tadašnjoj Istočnoj Pruskoj (sada Gvardejsk, Rusija). Tu se nalazi i svetilište porodice Кorint, album u koji je umetnik lepio svoje prve crteže od ličnog značaja.
Izložba kulminira u glavnoj sali impresivnim finalom. Ovde se Кorint predstavlja kao majstor portreta i tvorac višefigurnih kompozicija. Portreti, nastali između 1893. i 1921, ilustruju postepenu evoluciju Кorintovog stila i osvetljavanje njegove palete. Portret violiniste Andreasa Vajsgerbera iz kolekcije КOG, koji ga prikazuje kako stoji i svira, izložen je prvi put uz dopojasni portret muzičara. Кorint je ovaj dopojasni naslikao spontano odmah nakon portreta u sedećem položaju.
U istraživanjima istorije umetnosti, rad Lovisa Кorinta generalno se shvata kao kontinuirani razvoj na pozadini savremenih stilova. Za umetnika se kaže da je istraživao različite stilske faze u svojim delima, usklađujući se sa najnovijim pokretima: od naturalizma preko impresionizma i simbolizma do ranog ekspresionizma. Čak je i anticipirao ovaj drugi ekspresionističkim karakteristikama svog kasnijeg rada. „Iako je ova procena tačna, ona previđa ključne aspekte Кorintovog opusa“, primećuje istoričar umetnosti, dr Dominik Brabant. On se posebno poziva na umetnikovo doživotno pridržavanje žanrovskom pristupu slikarstvu, kako se vekovima učilo na akademijama. Dakle, istorijske scene, portreti, žanrovsko slikarstvo, pejzaži i mrtve prirode, takođe, čine sveobuhvatni okvir celokupnog Кorintovog opusa, iako se on inače u mnogo čemu predstavlja kao slobodoljubiv i odlučno neakademski u svojoj umetnosti.
Iako je za sobom ostavio 1.005 slika, Lovis Кorint dugo je ostao prilično neuspešan umetnik. Svoju prvu sliku prodao je u 37. godini. Bez podrške svog oca, kožara, ova karijera profesionalnog umetnika bila bi nezamisliva. Rođen 1858. u Tapiauu, malom istočnopruskom gradu sa zamkom Tevtonskih vitezova na reci Pregel, danas delu Rusije, Кorint se školovao za akademskog slikara nakon što je završio srednju školu, prvo u susednom Кenigsbergu, zatim u Minhenu, Antverpenu i Parizu.