Subićev M.o.r.i.j.a.r.t.i, na scenario Žan-Pjer Pekoa i Freda Divala (kolori Skarlet), originalno objavljen 2018/19. (Delkur), pred ovdašnjim je čitaocima zahvaljujući Makondu i prevodiocu Aleksandru Joksimoviću, dok je Smuđinog Džesija Ovensa, iz 2004. (Futuropolis), ponudila Lokomotiva, u prevodu sa francuskog (mačjeg) jezika Kristine Stamenković.
Subića, osim Makonda (Tarzan gospodar džungle, Konan od Kimerije: Ksutal, grad sumraka), domaćim ljubiteljima stripa predstavljaju i Čarobna knjiga („američka, DC Comics faza“ – Zagonetač: Godina prva, Pingvin: Nebitan čovek, Betmen: Pun mesec i Supermen: Svet), dok je deo „italijanskog proboja“ (Serđo Boneli) ponudio Veseli četvrtak objavljivanjem Trećeg dana, po scenariju Fridla i Nučija.
Integralno izdanje grafičke novele M.o.r.i.j.a.r.t.i: Mehaničko carstvo, pokazuje kreaciju, bolje reći, viziju koja kombinuje stilski stimpank (žanr koji spaja magiju prošlih vremena s futurističkim tehnološkim idejama) sa slavnim karakterima Artura Konana Dojla, Šerlokom Holmsom i Doktorom Votsonom, kao i sa „gotskim džegernautom“, Gospodinom Hajdom, odnosno, njegovim alter egom Doktorom Džekilom.
Radnja Mehaničkog carstva počinje u londonskoj pušionici opijuma (krajem 1899), gde policija (misli da) ubija monstruma (Džekila). U međuvremenu, u jednom klubu Holms i Votson osujećuju „Makijavelijski plan“ automatona-kockara, gospodina Gibsa, izazivajući njegovom „eksplozivnom raspadanju“, dok monstrumov alter ego te večeri izlazi iz bolnice nepovređen… Holms i Votson su, dakle, u novom slučaju, koji će ih (ponovo) odvesti do Morijartija, koji se probudio iz mrtvih – ili je on samo „puka ideja“ koja se stalno vraća, kako Šerlok konstatuje na kraju. Svojim crtežom i kadriranjem Subić vodi pažljivog čitaoca u mračan i prljav svet alternativne istorije obojen gotičkim hororom. Britansko carstvo i svet suočeni su sa vrhunskim zlom, a čudovišna stvorenja deluju zastrašujuće.
Na drugoj strani, Gradimir Smuđa, koji je svoju životnu i profesionalnu karijeru vezao za italijanski grad Luka, i čije radove u Srbiji, uglavnom, objavljuju Lokomotiva i System Comics (Kabare muza 1, Mausart, Vinsent i Van Gog, Nit umetnosti…), realizovao je „grafičku avanturu“ Džesija Ovensa, koga uspešno „gura“ Isedž Snevo, „čuveni mačak, pisac i pesnik afroameričkog bluza“.
„Ispričaću ti priču koju sigurno nisi čuo… Ovo je tvoja priča, mali crni brate… Jednog dana postaćeš zaista poseban… Ali ćeš najpre morati da trčiš miljama i miljama…“, upozorava Snevo 10. dete Meri-Em i Henrija Klivlenda Ovensa, tog 12. septembra 1913. u Oukvilu, otvarajući priču o životu slavnog američkog atletičara, kroz koji će se prelamati rasna diskriminacija, ekonomski kolaps, uspon i pad fašizma, prokletstvo siromaštva i potcenjivački odnos prema pozitivnim ljudima. A, Džesi Ovens, svoje snove i uspomene, prekinuće 31. marta 1980. u Tusonu, otišavši kao „dobar otac i trener“. Pred životnim opasnostima on je trčao/bežao celog života, često i brže nego što je to bilo moguće, a taj njegov neumorni aktivizam Smuđa smešta u pet poglavlja – Alabama, KKK – teror belih demona, Ohajo – Klivlend, Berlin, i Povratak šampiona. Svojim akvarelima, koji često zauzimaju dve pune strane, i dobro kadriranim „sličicama“, autor markira bitne događaje i ljude koji okružuju Ovensa, one loše i one dobre, poput trenera Larija Snajdera ili nemačkog atletičara Luca Longa, uz čiju je pomoć, ponizio Hitlera na Berlinskoj olimpijadi 1936. A, simboličnim završetkom u kome se rađa Karl Luis, Smuđa kao da najavljuje novu „avanturu“.