Slikar, likovni kritičar, poznat je po svojim crtežima, grafikama, skulpturama u terakoti.
Milan Blanuša rođen je 1943. godine u Jagodini.
Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić.
Postdiplomske studije je završio u Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu, a specijalizovao grafiku u Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni.
Radio je kao profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.
Bio je prepoznatljivog likovnog rukopisa. Koristeći ljudsku figuru kao osnovni motiv da izrazi ideje o beznađu savremenog čoveka, Blanuša je na ironičan i kritički način komunicirao sa duhom vremena u kome živi, potvrđujući svoju stvaralačku doslednost i aktuelnost.
Zato su njegove figure, prema rečima kritike, imale aktivnu ulogu kao učesnici beketovskih situacija u kojima nema ni pobednika ni poraženih.
Između marta i juna 1999. godine Milan Blanuša je realizovao seriju radova koji su predstavljali jedinstvenu epizodu u njegovom stvaralaštvu.
Kao jedini motiv crteža pojavljivala se – reč.
Bio je učesnik brojnih kolektivnih izložbi u svetu i kod nas. Svoje likovno umeće prenosio je studentima u Beogradu, Novom Sadu, Cetinju. Bio je jedan je od najeminentnijih slikara savremene srpske likovne scene.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. Između ostalih: Politikine nagrade iz fonda “Vladislav Ribnikar”, Nagrade Oktobarskog salona Beograda, Zlatne palete ULUS-a, nagrade Bijenala mediteranskih zemalja u Aleksandriji, nagrade “Sava Šumanović”.