Snimke, koje je 1982. načinila sonda Venera-13, ponovo je proučavao Leonid Ksanfomaliti iz Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka.
On kaže da se na snimcima vidi telo u obliku škorpiona, kao i disk i “crni oblik” koji su se pomerili dok je sonda snimala.
Venera je po veličini i svojoj strukturi najsličnija Zemlji – prečnik joj je 12.000 kilometara (Zemlja ima prečnik 12.740). Ali, površina se znatno razlikuje – Venera je najtoplija planeta u Sunčevom sistemu jer joj je atmosfera sastavljena 98 odsto od ugljen-dioksida, što je čini ogromnom staklenom baštom koja zadržava toplotu.
Stalna temperatura površine je 480 stepeni Celzijusa – dovoljno toplo da se istopi olovo i toplije od Merkura koji je bliži Suncu.
Atmosferski pritisak je 96 puta veći nego na Zemlji i jedina u našem sistemu rotira unazad – Sunce izlazi na zapadu a zalazi na istoku.
Ksanfomaliti je u članku objavljenom u ruskom naučnom časopisu naveo da se oblici života mogu pojaviti, razviti i nestati. “Hajde da ostavimo sa strane teorije o tome da nema života na Veneri, da razmotrimo morfološke karakteristike objekta sa slike i hrabro zaključimo da je reč o živim oblicima”, naveo je naučnik.
Ostali naučnici ne isključuju mogućnost da je život nekada postojao na Veneri, u okeanima koji su mogli postojati pre nego što su gasovi staklene bašte doveli da usijanja površinu planete.
I posle sovjetske sonde od pre tri decenije, NASA je slala sonde na Veneru i na snimcima koje su načinjene nema bilo čega što podseća na živa stvorenja.