Pripremio: Dragan Stošić
Legendarni pevač zabavne muzike, jedna od najvećih pevačkih zvezda u bivšoj Jugoslaviji i pionir spektakularnih nastupa kakvi pre toga na ex-Yu sceni nisu viđeni (skakanje i valjanje po bini, skidanje mikrofona sa stalka, bacanje sakoa u publiku), Đorđe Marjanović preminuo je 15. maja od posledica koronavirusa u 90. godini.
“Bio je jedini pevač koji nije samo pevao nego i igrao i tako stvorio novi stil javnog nastupa, postao ovde prvi šoumen”, objašnjava kompozitor Vojislav Bubiša Simić u Danasu. Od svojih pesama napravio je dramske uloge koje je interpretirao sa estradnom lakoćom koristeći se živom mimikom, pisao je svojevremeno tada mladi kritičar Slobodan Novaković.
“ĐOKISTI” I OSTALI: Đorđe Marjanović je prvi u SFRJ imao svoje fan klubove – đokiste. Oni su ga toliko voleli da su 1961. organizovali demonstracije ispred Doma sindikata nakon takmičenja Zlatni mikrofon, kad je izveo pesme Zvižduk u osam i Milord, a nije pobedio. Smatrajući da je njihov junak oštećen, okupili su se na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića), negodujući. Desetak hiljada okupljenih ljudi ponelo ga je na rukama do hotela Moskva, gde im je on, dirnut, pevao sam, bez orkestra.
Đorđe Marjanović bio je prava senzacija i u Rusiji, tako da je, recimo, na moskovskom stadionu Lenjin imao čak petnaest uzastopnih koncerata. Njegova popularnost, pogotovo u Rusiji, fascinirala je i svetske medije poput američkog Njuzvika i italijanske Stampe, koji su ga gledali kao donosioca duha zapadne muzike u SSSR, tj. iza gvozdene zavese. Đorđe Marjanović je pak govorio da ga je “zvanična sovjetska kritika videla kao stvaraoca slovenske estradne umetnosti”.
“On je sigurno bio prvi moderan pjevač koji je donio nešto što smo u tim trenucima mogli čuti kod Italijana, kod Francuza ili u muzici Elvisa Prislija. Bio je pravi šoumen i pravi interpretator. Pjesme kao što su Zvižduk u osam ili Devojko mala donosile su novi zvuk. Kad ih slušam, ma kako nekom čudno zvučalo, meni su one evropska varijanta ritma i bluza”, kaže u Danasu Siniša Škarica, legendarni urednik Jugotona.
PEVAČ SA ŠKOLOM FARMACEUTA: Đorđe Marjanović rođen je 30. oktobra 1931. u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, a potom je apsolvirao na studijama farmacije u Beogradu. Kad je napustio fakultet izdržavao se kao statista, a kao pevač prvi put je nastupio na audiciji koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, posle čega je pevao na gradskim zabavama. Prva, njegova ploča Muzika za igru pojavila se 1959, 30. oktobra na njegov rođendan, sa etiketom tek osnovane PGP RTB, čija je to bila prva ploča sa zabavnom muzikom. Za mesec dana Muzika za igru prodata je u 11.000 primeraka, ukupno u više od 30.000 (u vreme kad u čitavoj SFRJ nije bilo više od 20.000 gramofona). Bila je to prva ploča sa zabavnom muzikom koju je objavila tek osnovana PGP RTB. Na Opatijskom festivalu 1960. osvojio je tri nagrade s pesmama Raznosač mleka i Prodavac novina. Posle druge LP ploče Mustafa (1962) razvijao je karijeru u Sovjetskom Savezu i učestvovao na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike – Beogradsko proleće, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival…
“MENE NEMA KO DA ŽALI”: Godine 1990. doživeo je moždani udar na sceni dok je pevao Mene nema ko da žali, kao gost koncerta Lepe Brene u Melburnu, nakon čega je izgubio moć govora. Nakon oporavka, na insistiranje obožavalaca, održao je nekoliko koncerata pevajući na plejbek sa gostima, a od publike se oprostio 2004. na koncertu u Sava centru.
Neke od hitova Đorđa Marjanovića (Devojko mala, Beograde i Đavoli) obradili su Idoli, Vampiri i Jarboli, a u njegovom rodnom Kučevu 2003. Kulturni centar, dotad Veljko Dugošević, nazvan je Đorđe Marjanović. U međuvremenu se Dugoševićevo ime vratilo, a konačna presuda doneta je 2020, kad Centar dobija ime Dragana Kecmana. Sin Đorđa Marjanovića Marko misli da se aktuelne vlasti na taj način obračunavaju s njim jer je građanski aktivista koji otvoreno kritikuje politiku SNS.
Tokom svoje poluvekovne karijere Đorđe Marjanović je dobio mnoštvo nagrada i priznanja. Među njima su Zlatna plaketa Beograda, Orden rada sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, Orden rada sa srebrnim vencem u SSSR, Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR, Sretenjski orden trećeg stepena za naročite usluge u kulturnim delatnostima, Zlatni melos – nagrada za životno delo (2015), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2016), Estradno-muzička nagrada za životno delo Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije (2018), Priznaje Nacionalni estradno-muzički umetnik, koje dodeljuje Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (2018)…