Učitelj u Hrvatskoj više nije u prilici da školuje svoju decu. Ako ima stambeni kredit, nastavnik u Srbiji teško da će svoju porodicu odvesti na letovanje. Bugarin sa prosečnom platom nije redovni platiša računa za komunalije. Ekonomska kriza žestoko se obračunava sa srednjom klasom u regionu, koja ne može da živi standardom na koji je navikla, pišu Večernje novosti.
Ekonomista Miroslav Zdravković rekao je da kao posledica razgradnje države blagostanja u Evropi mere štednje direktno obaraju činovnike, profesore, lekare, penzionere. Isto se događa i u Srbiji. Srednju klasu tu čini petina stanovništva, nižu četiri petine, a u višu teško da se ubraja i jedan procenat ukupnog broja stanovnika.
Srednji sloj su preduzetnici, zaposleni u monopolskim granama – duvan, nafta, telekomunikacije, EPS, fakultetsko osoblje u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju… Ova petina stanovnika sebi može da priušti letovanje, polovan automobil, malo veću potrošnju od egzistencijalne kupovine namirnica i odmah se isključi iz srednje klase ukoliko uzme stambeni kredit – kaže Zdravković.
Posle skandinavskih zemalja, države nastale iz bivše Jugoslavije karakteriše najveći stepen jednakosti stanovništva, primećuje Zdravković, ali je to jednakost u siromaštvu, a u Skandinaviji jednakost u materijalnoj bezbrižnosti.
Sa prosečnom platom od 730 evra, Hrvatska je u boljoj poziciji od Srbije, jer ima veću stopu zaposlenosti. Prema proceni Vilima Ribića, predsednika Matice hrvatskih sindikata, u srednjoj klasi ostali su informatičari ili niži upravljači u firmama.
“U Skandinaviji ili Americi srednju klasu čini 80 odsto ljudi, u Nemačkoj 60 odsto, a u Hrvatskoj je to tek 20 ili 30 odsto ljudi”, rekao je Ribić.
Raslojavanje je sve veće. Ako su u srednjoj klasi ljudi koji imaju rešeno stambeno pitanje, voze automobil koji stalno popravljaju i mogu da šalju decu na fakultet, u tu klasu više ne spada učitelj u Hrvatskoj.
“U Crnoj Gori praktično nema srednje klase. Izgubila se u tranziciji proteklih 20 godina”, rekao je Zvonko Pavićević, zamenik generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata Crne Gore.
Prosečna zarada u državi je 491 evro, a prosveta sa 450 evra je ispod proseka, dok je zdravstvu još gore sa 400 do 420 evra. To govori da srednja klasa ne može da priušti automobil i letovanje, a sve teže se plaćaju visoke školarine. Ljudi su puno toga morali da promene u životnim navikama.
Očekivano, od bivših SFRJ republika srednja klasa najbolje stoji u Sloveniji. Prema podacima slovenačkog Statističkog zavoda, više od polovine građana provede van zemlje više od četiri dana godišnje, što je, napominje Zdravković, uporediv kriterijum za letovanja građana Srbije. Znači, polovina stanovnika Slovenije može da se smatra srednjom klasom.
Zaštitni znak bugarskog srednjeg sloja postaju sve veće zaduživanje i poteškoće pri plaćanju mesečnih računa za komunalije. Logika je: ako je gubitak porodičnog automobila stvar prestiža, neplaćanje duga na kreditnim karticama ili proizvoda kupljenih na lizing se ne vidi.
“Bugari sa prosečnim prihodima nisu na vreme uzeli u obzir da su im se prihodi smanjili i nastavljaju da žive istim standardom kao u dobrim ekonomskim godinama, praktično živeći na ivici svojih mogućnosti”, rekla je Rajna Mitkova Todorova, predsedavajuća Udruženja agencija za naplatu.
Analize statističke agencije EU Eurostat o siromaštvu pokazuju da su Bugarska i Rumunija najsiromašnije unutar EU, ali i da zemlje poput Portugala, Irske, Grčke i Španije postaju bliže zemljama istočne Evrope koje su nedavno pristupile EU.