Sekretari škola, vrtića, opština i ostalih lokalnih samouprava su se, tako, našli pred komplikovanom procedurom dobavljanja dokumentacije, raspisivanja javne nabake i pregovora oko najpovoljnijeg snadbevača. Oni koji ovo nisu uradili, dobili su rezervnog snadbevača, pa su im se računi „usijali“ i za trećinu u odnosu na lane.
Srednja arhitektonska škola u Beogradu samo je jedna od mnogih koji nisu uspeli da izaberu firmu preko koje će kupovati kilovate.
“Iz gradskog sekretarijata su nam početkom godine rekli da će oni obaviti celokupan proces javne nabavke i izabrati snabdevača električnom energijom za sve škole u Beogradu. Zato nismo ništa preduzimali. Posle tri meseca došlo nam je novo saopštenje da kao škola moramo sve sami da uradimo, a dobili smo rezervnog snabdevača EPS Snabdevanje, pa nam je račun veći za trećinu”, kaže Vladan Rafailović iz Arhitektonske škole u prestonici.
Prema rečima Snežane Basarić, predsednice Udruženja sekretara osnovnih i srednjih škola, ovaj problem zadesio je skoro polovinu ustanova u zemlji.
“Dolazimo u situaciju da škole moraju da plate po 15.000 dinara posebnoj agenciji, jer naši sekretari po vrtićima, školama, manjim opštinama nisu edukovani za ove poslove. Neodgovorno je od lokalne samouprave da nam ne izađe u susret, jer se naši računi za struju svakako plaćaju iz gradskog budžeta. Kada nas grad pusti da sami sklapamo ugovore, dolazi u situaciju da u dve škole plaća različitu cenu struje za isto potrošenih kilovata”, navodi Basarićeva.
U nekim od škola, poput Muzičke, Dizajnerske, Ugostiteljsko-turističke, računi za električnu energiju pre nego što se tržište liberalizovalo bili su oko 190.000 dinara. Otkad su prešli na rezervnog snabdevača, oni idu i do 370.000 dinara.
“Pravo na rezervno snabdevanje na otvorenom tržištu ima kupac električne energije koji nije izabrao snabdevača od koga će nastaviti kupovinu po tržišnim uslovima. Svi oni dužni su da „EPS Snabdevanju“ podnesu zahtev za sklapanje ugovora o rezervnom snabdevanju, kako im ne bi bila obustavljena isporuka električne energije. Cena rezervnog snabdevanja je 59,90 evra po megavat-satu i veća je u odnosu na cenu komercijalnog snabdevanja”, navode iz „Elektroprivrede Srbije“.
U EPS ističu da je u interesu kupaca da, s obzirom na cenu i uslove rezervnog snabdevanja, što pre izaberu svog snabdevača.
Inače, prema Zakonu o energetici, rezervno snabdevanje može trajati najduže 60 dana. Ako u roku od dva meseca kupac ne zaključi ugovor o prodaji sa snabdevačem, operator sistema je dužan da mu obustavi isporuku električne energije. Pored cene rezervnog snabdevanja, krajnji kupac je obavezan da plati i troškove pristupa sistemu, naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i PDV.