Praktično će sve dospele obaveze moći da podele zavisno od visine duga na tri ili šest novih rata. Neke već to i čine, ali samo za određene klijente, jer im je to jedan od načina da dođu do svog novca.
“Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bankari imaju razne mogućnosti da pomognu građanima koji ne mogu da izmiruju svoje obaveze, a to su grejs period, produžetak roka otplate, refinansiranje… Neki klijenti imaju mogućnost da dug za rate izmire na više rata”, kažu u jednoj stranoj banci koja razmišlja da svim svojim korisnicima ponudi otplatu zaostalih rata na rate.
Građani sve više kasne sa otplatom kredita i sada je taj dug oko 60 milijardi dinara. Praktično, oko 100.000 građana nije u stanju zbog gubitka posla ili neredovnih plata da otplaćuje rate. Najveće kašnjenje je kod gotovinskih kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. A građani posle stambenih zajmova, najviše su se zadužili sa keš pozajmicama.
Bankari navode da je otplata na rate bolja varijanta i za banke i za klijente, jer tada ne moraju da idu na sud, da bi naplatili svoja potraživanja, a građani takođe rešavaju svoj problem i nastavljaju sa daljim korišćenjem zajma ili kreditne kartice.
Da bi se banka odlučila da omogući otplatu zaostalih obaveza na rate, klijent mora da nastavi sa redovnim izmirenjem novih anuiteta. Na taj način nema blokade računa i zateznih kamata. Dakle, uz redovnu ratu otplaćuju se i zaostale obaveze podeljene na više meseci.
Tako, na primer, ukoliko neko svakog meseca za kredit duguje 10.000 dinara, a nije platio tri ranije rate, u narednom periodu će odvajati 10.000 dinara plus 5.000 dinara za neplaćene rate, ukoliko je po dogovoru otplata na šest meseci. To znači da mu račun neće biti u blokadi, odnosno raspolagaće sa ostatkom plate i neće imati zatezne kamate.